Tag Archives: samostalni posao

BILJKA KOJA U SRBIJI DONOSI VELIKE PARE: Uspeva na BILO KOM ZEMLJIŠTU, uložite 15 dinara, a zarada je skoro 10.000 EVRA! (FOTO)

Trska miskantus ili “gorivo budućnosti”, kako je još nazivaju, iako nedovoljno poznata u našem društvu, u Srbiji može doneti zaradu od 1.200 evra po hektaru na godišnjem nivou.

Slonova trava ii kineski šaš, kako se ova biljka drugačije zove, koristi se kao energetski usev, odnosno kao biomasa za energetska postrojenja, kao i za poboljšanje kvaliteta degradiranog zemljišta.

MALO ULAGANJA, MALO TRUDA – VELIKA ZARADA

Biomasa trenutno nije u većoj meri aktulena kod nas, ali ima tendenciju porasta, tvrdi porodica Šamatić iz Šapca koja je pionir u uzgajanju miskantusa.

Rizom, odnosno koren biljke, ova porodica uvozi iz Austrije, a pre 4 godine su ga zasadili na 8 hektara i danas, kako kažu, imaju ogroman prinos.

“Na jedan kvadratni metar poseje se jedan rizom koji, u zavisnosti od naručene količine, košta od 15 do 18 dinara. Tri do četiri godine nakon sadnje, na tom kvadratnom metru imate od 200 do 250 rizoma, što znači da ste svoj ulog povećali 250 puta”, kaže Jovan Šamatić za BKTVNews.

Sa jednog hektara zemlje Šamatići dobiju 20 tona suve biljne mase, potom ga prodaju poznatom kupcu za 50 do 60 evra po toni, što znači da na godišnjem nivou zarade 1.200 evra, a budući da imaju zasade miskantusa na 8 hektara, ukupni godišnji profit im je skoro 10.000 evra.

Od miskantusa se pravi pelet ili briket koji uvek ima konstantan kvalitet sagorevanja, za razliku od drvnog peleta čija kalorijska vrednost zavisi od kvaliteta drveta.

Jovan kaže da ova biljka, koja je nastala ukrštanjem šećerne i kineske trske, ne zahteva poseban kvalitet zemljišta.

“Miskantus kultiviše degradirano zemljište, štaviše može rasti i na kontaminiranom zemljištu ili na nekom drugom tlu koje iz bilo kog razloga nije podobno za proizvodnju hrane”, kaže Šamatić dodajući da je, prema studiji koju je sproveo INET institut iz Beograda, ova biljka uspela da opstane i na jednom pepelištu u Obrenovcu.

Naš sagovornik tvrdi da za uzgajanje ove visokoenergetske biljke nisu potrebne nikakve posebne agrotehničke mere, a proizvodnja je, kako kaže, identična kao proizvodnja kukuruza.

„Jedino što mora mora u prvoj i drugoj godini da se izvrši zaštita od korova. Nije potrebno čak ni đubrenje, jer se miskantus sam đubri preko leta, a preko zime se ostavlja na njivama da opadne list, sam vraća sokove iz stabljike u koren, i na proleće, kada je kosidba, vi imate 20 tona suve biljne mase koja je odmah spremna za preradu“, kaže Jovan.

Iako se pretežno koristi kao energent, to nije jedina namena miskantusa.

„Upotrebljava se, takođe, kao izolacija za kuće, zamena za mineralna ulja, u proizvodnji plastike, prave se i neki auto delovi kao što su volani, instrument table i branici. Naprednije zemlje to uveliko rade, ali u Srbiji to još uvek nije zaživelo“, tvrdi Jovan.

PROIZVODONJA ELEKTRIČNE ENERGIJE – MOGUĆE, ALI SKUPO

Gordana Dražić, profesorka Fakulteta za primenjenu ekologiju u Beogradu, smatra da Srbija ima pogodno tlo za razvoj miskantusa, ali da je priča o o biljkama koje se mogu koristiti kao energenti utihnula nakon što se povela rasprava o tome da li je isplativije gajiti nešto što će biti hrana ili nešto što će biti gorivo.

„Ako vi želite od bilo kog energetskog useva, pa i od miskantusa, da proizvodite električnu energiju, ona će biti znatno skuplja ako je uzgajate na zemljištu, nego da se proizvodi u hidroelektranama“, kaže Dražićeva za naš portal

S obzirom na to da Srbija još uvek nema ekonomske uslove za ovako nešto, sasvim je normalno u našoj zemlji, tvrdi Dražićeva, da se ova biomasa koristi za grejanje u domovima ili u nekim manjim objektima.

„Kada bi se u ove svrhe uzgajao miskantus, onda bi se značajno smanjio pritisak na šume, jer se danas u Srbiji šume troše na granici izdrživosti ekosistema“, ocenjuje naša sagovornica.

Profesorka kaže da prve godine od sadnje miskantusa nema nikakvog prinosa, tek se u naredne 4 do 20 godina može imati stabilan prinos koji bi otplatio celokupnu investiciju u periodu od 5 godina.

„Trošak postoji samo u godini zasnivanja plantaže, nakon toga više nije potrebno da se miskantus zaliva, niti da se đubri, ore ili prska pesticidima. Sve što vam preostaje jeste ubiranje prinosa“, kaže ona.

Osim u Šapcu, zasadi miskantusa u Srbiji nalaze se i u zemunskom Institutu za primenu nuklearne energije, komunalnoj deponiji u Čačku, odlagalištu pepela i šljake u termoelektrani „Nikola Tesla“ B u Velikim Crljenima, na deponiji jalovine u Kolubari, na močvarnom zemljištu u Zasavici kod Sremske Mitrovice, ali i na degradiranom poljoprivrednom zemljištu u Loznici, kao i u Vršcu na černozemu.

GORIVO BUDUĆNOSTI

Uzgajanje miskantusa u Srbiji moralo bi što pre da zaživi u većoj meri, smatra Jovan Šamatić, a razlog za to je jednostavan.

„Proizvođači drvnog peleta su masovno krenuli u taj posao, a drveta nema dovoljno za sve. Miskantus je biljka koja predstavlja jedini obnovljivi izvor energije koji svake godine rađa, pa u tom smislu ne postoji velika razlika između drvnog i peleta koji se pravi od ove trske“, kaže on.

Miskantus se kao bioenergent uveliko koristi u Kanadi, Irskoj, Velikoj Britaniji, Češkoj, Nemačkoj i Danskoj, a predviđa se da će u narednim godinama postati značajna sirovina koja će zameniti fosilne izvore energije kao što su ugalj, nafta i zemni gas.

Izvor: BKTVNews/Lazar Milojević

SRBI na JUGU počeli da zarađuju gomilu novca: Najveća plantaža ove biljke se nalazi u Srbiji, a njen kilogram košta FIKSNO 180.000 dinara!

Iako se lavanda pretežno gaji na mediteranu, postoji mesto u Srbiji gde osmu godinu zaredom ovo lekovito bilje daje odlične prinose i kvalitet etarskog ulja.

Najveća plantaža lavande na Balkanu se nalazi upravo na Staroj Planini. Osim lavande, ovde se plantažira i smilje, od koga jedan kilogram ulja košta i do 1.500 evra.

ODMAH SE ZAPOSLITE u SMEDEREVU: Preko 300 radnih mesta HITNO!

Snimci nisu zabeleženi ni u Francuskoj ni Italiji, gde se lavanda gaji na velikim plantažama. Ovi uređeni hektari koje krase mirisni cvetovi lavande i smilja, bili su otpisani i ljudi su napuštali ovo mesto. Ali ipak ima onih koji umeju da prepoznaju potencijale, koji imaju viziju i hrabrosti. Celo ovo brdo je sada ovako zahvaljujući veri, istrajnosti,radu i velikom uloženom novcu Ljiljane Petrović.

“Mnogo toga nisam znala, dobro jako puno sam putovala, ne znam ni ja koliko puta sam otišla do Francuske i bilo gde ali praksa je sasvim nešto drugo. Znači ono što vidite nema veze sa onim što vas čeka”, kaže Ljiljana.

Počeci su bili teški ali kad prisustvujete ovakvom trenutku, koji se ne može u našoj zemlji zabeležiti, a retka je slika i u Evropi, ipak vam prođe kroz glavu- vredelo je. Mašine su u pripravnosti I berba lavande može da počne. Najpre se kosi, potom zemljište obrađuje i na kraju se cvet istovara u prikolice. Sve to na kraju završi ovde, u kazanima za destilaciju. Nekada se to bralo ručno, sada ove mašine zamene na desetine radnika. Ljilji nije cilj da širi površine, već broj kooperanata.

SVANULO U SRBIJI: Kuća gotova za dan, kvadrat 190 evra!

“Lako je reći omladini aha možete da posadite, to je profitabilno to je super..to jeste tako ali šta dalje. Šta uraditi sa tom robom. NIje jednostavno praviti destileriju, sušaru. To sve košta, jako puno”, kaže ona.

Ulaganja se prema Ljiljinim rečima isplate u trećoj godini od momenta sadnje. Imajući na umu da je ovo ulje organskog kvaliteta, cena za jedan kilogram ulja od smilja je od 1350 do 1500 evra, dok se za lavandu plaća od 70 do 90 evra. Kako tržište u ovom trenutku ne postoji u našoj zemlji, sve količine etarskog ulja, dobijenog sa ove plantaže završe na tržištu Belgije.

Izvor: B92.net