Tag Archives: samostalni biznis

BILJKA KOJA U SRBIJI DONOSI VELIKE PARE: Uspeva na BILO KOM ZEMLJIŠTU, uložite 15 dinara, a zarada je skoro 10.000 EVRA! (FOTO)

Trska miskantus ili “gorivo budućnosti”, kako je još nazivaju, iako nedovoljno poznata u našem društvu, u Srbiji može doneti zaradu od 1.200 evra po hektaru na godišnjem nivou.

Slonova trava ii kineski šaš, kako se ova biljka drugačije zove, koristi se kao energetski usev, odnosno kao biomasa za energetska postrojenja, kao i za poboljšanje kvaliteta degradiranog zemljišta.

MALO ULAGANJA, MALO TRUDA – VELIKA ZARADA

Biomasa trenutno nije u većoj meri aktulena kod nas, ali ima tendenciju porasta, tvrdi porodica Šamatić iz Šapca koja je pionir u uzgajanju miskantusa.

Rizom, odnosno koren biljke, ova porodica uvozi iz Austrije, a pre 4 godine su ga zasadili na 8 hektara i danas, kako kažu, imaju ogroman prinos.

“Na jedan kvadratni metar poseje se jedan rizom koji, u zavisnosti od naručene količine, košta od 15 do 18 dinara. Tri do četiri godine nakon sadnje, na tom kvadratnom metru imate od 200 do 250 rizoma, što znači da ste svoj ulog povećali 250 puta”, kaže Jovan Šamatić za BKTVNews.

Sa jednog hektara zemlje Šamatići dobiju 20 tona suve biljne mase, potom ga prodaju poznatom kupcu za 50 do 60 evra po toni, što znači da na godišnjem nivou zarade 1.200 evra, a budući da imaju zasade miskantusa na 8 hektara, ukupni godišnji profit im je skoro 10.000 evra.

Od miskantusa se pravi pelet ili briket koji uvek ima konstantan kvalitet sagorevanja, za razliku od drvnog peleta čija kalorijska vrednost zavisi od kvaliteta drveta.

Jovan kaže da ova biljka, koja je nastala ukrštanjem šećerne i kineske trske, ne zahteva poseban kvalitet zemljišta.

“Miskantus kultiviše degradirano zemljište, štaviše može rasti i na kontaminiranom zemljištu ili na nekom drugom tlu koje iz bilo kog razloga nije podobno za proizvodnju hrane”, kaže Šamatić dodajući da je, prema studiji koju je sproveo INET institut iz Beograda, ova biljka uspela da opstane i na jednom pepelištu u Obrenovcu.

Naš sagovornik tvrdi da za uzgajanje ove visokoenergetske biljke nisu potrebne nikakve posebne agrotehničke mere, a proizvodnja je, kako kaže, identična kao proizvodnja kukuruza.

„Jedino što mora mora u prvoj i drugoj godini da se izvrši zaštita od korova. Nije potrebno čak ni đubrenje, jer se miskantus sam đubri preko leta, a preko zime se ostavlja na njivama da opadne list, sam vraća sokove iz stabljike u koren, i na proleće, kada je kosidba, vi imate 20 tona suve biljne mase koja je odmah spremna za preradu“, kaže Jovan.

Iako se pretežno koristi kao energent, to nije jedina namena miskantusa.

„Upotrebljava se, takođe, kao izolacija za kuće, zamena za mineralna ulja, u proizvodnji plastike, prave se i neki auto delovi kao što su volani, instrument table i branici. Naprednije zemlje to uveliko rade, ali u Srbiji to još uvek nije zaživelo“, tvrdi Jovan.

PROIZVODONJA ELEKTRIČNE ENERGIJE – MOGUĆE, ALI SKUPO

Gordana Dražić, profesorka Fakulteta za primenjenu ekologiju u Beogradu, smatra da Srbija ima pogodno tlo za razvoj miskantusa, ali da je priča o o biljkama koje se mogu koristiti kao energenti utihnula nakon što se povela rasprava o tome da li je isplativije gajiti nešto što će biti hrana ili nešto što će biti gorivo.

„Ako vi želite od bilo kog energetskog useva, pa i od miskantusa, da proizvodite električnu energiju, ona će biti znatno skuplja ako je uzgajate na zemljištu, nego da se proizvodi u hidroelektranama“, kaže Dražićeva za naš portal

S obzirom na to da Srbija još uvek nema ekonomske uslove za ovako nešto, sasvim je normalno u našoj zemlji, tvrdi Dražićeva, da se ova biomasa koristi za grejanje u domovima ili u nekim manjim objektima.

„Kada bi se u ove svrhe uzgajao miskantus, onda bi se značajno smanjio pritisak na šume, jer se danas u Srbiji šume troše na granici izdrživosti ekosistema“, ocenjuje naša sagovornica.

Profesorka kaže da prve godine od sadnje miskantusa nema nikakvog prinosa, tek se u naredne 4 do 20 godina može imati stabilan prinos koji bi otplatio celokupnu investiciju u periodu od 5 godina.

„Trošak postoji samo u godini zasnivanja plantaže, nakon toga više nije potrebno da se miskantus zaliva, niti da se đubri, ore ili prska pesticidima. Sve što vam preostaje jeste ubiranje prinosa“, kaže ona.

Osim u Šapcu, zasadi miskantusa u Srbiji nalaze se i u zemunskom Institutu za primenu nuklearne energije, komunalnoj deponiji u Čačku, odlagalištu pepela i šljake u termoelektrani „Nikola Tesla“ B u Velikim Crljenima, na deponiji jalovine u Kolubari, na močvarnom zemljištu u Zasavici kod Sremske Mitrovice, ali i na degradiranom poljoprivrednom zemljištu u Loznici, kao i u Vršcu na černozemu.

GORIVO BUDUĆNOSTI

Uzgajanje miskantusa u Srbiji moralo bi što pre da zaživi u većoj meri, smatra Jovan Šamatić, a razlog za to je jednostavan.

„Proizvođači drvnog peleta su masovno krenuli u taj posao, a drveta nema dovoljno za sve. Miskantus je biljka koja predstavlja jedini obnovljivi izvor energije koji svake godine rađa, pa u tom smislu ne postoji velika razlika između drvnog i peleta koji se pravi od ove trske“, kaže on.

Miskantus se kao bioenergent uveliko koristi u Kanadi, Irskoj, Velikoj Britaniji, Češkoj, Nemačkoj i Danskoj, a predviđa se da će u narednim godinama postati značajna sirovina koja će zameniti fosilne izvore energije kao što su ugalj, nafta i zemni gas.

Izvor: BKTVNews/Lazar Milojević

SRBI ostavljaju svoje poslove i SADE OVU BILJKU: Mesečno zarade prosečno 2.200 e! Ovo je trenutno najunosniji posao u regionu!

Verujem da ste čuli za biljku ”Žen šen”? A da li znate koja su njene osobine i koliko njen uzgoj može biti unosan posao?

Žen šen tj. ”koren života” dobrog kvaliteta košta i do 2.000 evra po kilogramu!

Da prvo vidimo, koji su efekti primene ove biljke. Žen-šen je tradicionalni psihofizicki tonik i stimulans. Koristi se kao opšti tonik, sredstvo za povećanje otpornosti organizma prema raznim stresnim situacijama i bolestima. Primena žen-šena odlaže pojavu zamora i poboljšava fizicke sposobnosti. 

POČELA PRODAJA NEKRETNINA: Stanovi od 66 do 85 kvadrata za 6.000 eura, evo kako najbrže da kupite!

Iako je prirodno stanište ove biljke Azija, Kina pre svih, tamo je više slobodno u prirodi nema! Zbog svojih svojstava ljudi se bukvalno bore oko njenog sakupljanja. Oni koje se profesionalno bave uzgojem, često kupuju čopore pasa, imaju osmatračnice kao i orjužje. Pored svega toga, kradice žen šena pokušavaju da provale na tuđi posed i uzmu dragoceno korenje. Uzgajivačima problem predstavlja i teren pogodan za uzgoj, koji je više brdovitog i visinskog tipa, pa je lopovima olakšan posao.

Sa druge strane, zbog pogodnog terena i u SAD je uzgoj žen šena unosan i popularan posao. Postoje specijalizovane radnje za otkup ove biljke u koje dolaze ljudi sa kofama iz celog sveta. Konkurencija je ogromna, ali kako neki kažu, posla i dalje ima za sve.

Da li je moguće ovde uzgajati žen šen?

Teško je, ali nije nemoguće. Da krenemo prvo od semena, definitivno ga morate poručiti iz inostranstva. Cena semenu nije skupa i to ne predstavlja problem, ali morate znati proceniti kvalitet istog. Druga stvar je naći pogodno zemljište. Najbolji znak da bi žen šen mogao uspeti je pronalazak velike količine paprati na nekoj površini. Dalje, vrlo je bitno da biljka bude u hladu, pa pored paprati bilo bi potrebno i da je pokriva debeli hlad od recimo bukve ili topole. Naravno vrlo je bitno da uzgoj ove biljke bude vaša velika tajna, jer zbog cene koju vidite predmet je krađa, takođe nađite najbolji način da vašu biljku zaštitite od glodara.

MA KAKVA MALINA, KAKVI BAKRAČI: Za posadjenu kocku OVOG VOĆA u vašoj bašti dobićete

Najbolje je zasaditi ga u jesen, a krajem proleća moćićete videti koje semenje vam je uspelo a koje nije. Neko će se osušiti, neko će pojesti glodari a neko će razviti cvetove sličnim jagodinim. Posle tog uspeha, jedino što vam je potrebno je strpljenje. Posle 8-10 godina, vaš žen šen će biti spreman za vađenje. A do tada ko zna koja će cena biti po kilogramu, jer je ona u konstantnom porastu!

Izvor: Srbijadanas

OVAJ posao će Srbi već sutra početi da rade: Sediš na stolici i zarađuješ od 60.000 do 170.000 dinara MESEČNO!

Za dvadesetak godina, zarada ovog čoveka bila je više od verovali ili ne nekoliko stotina miliona dinara!

Većina ljudi planira svoj život u poznim godinama, to jest cvetu starosti. Jedan deo ljudi skriva određenu sumu u slamarici, neki su revnosno uplaćivali u određeni penzioni fond, treći se i dalje nadaju velikoj finansijskoj injekciji.

Šta god da je vaše rešenje, rešenje koje je imao ovaj čovek za ovu vrstu problema nateraće vas na razmišljanje.

POČELA PRODAJA NEKRETNINA: Stanovi od 66 do 85 kvadrata za 6.000 eura, evo kako najbrže da kupite!

U blizini Zoo parka u Bristolu (Engleska) postoji parking za oko 150 automobila i 8 autobusa. Tokom 25 godina svog radnog veka, parking je naplaćivao vrlo ljubazan čuvar parkinga. Cena parkinga iznosila je £2.50 za automobile (oko 4$) i £7.50 za autobuse (oko 12$). PREBACITE OVO SAMO U DINARE, računica je opet neverovatna!

Jednog dana, nakon 25 godina redovnog dolaska na posao, čuvar se jednostavno nije pojavio. Logično, Uprava ZOO vrta je pozovala Gradsku Upravu i zatražila drugog čuvara parkinga. Međutim, Gradska Uprava je odgovorila da je to parking koji nije u njihovoj, već iskljucivo u nadleznosti samog ZOO vrta. I dok su oni pregledali spiskove i pokušvali da shvate za koga je čuvar radio, čovek o kojem se vodila rasprava, verovatno je sedeo u svojoj vili negde u Španiji, na Karibima (ili nekoj slicnoj destinaciji).

ZLATIBORAC TRAŽI RADNIKE: Ubih se da nađem radnike, a dajem 70.000, hranu i smeštaj!

Izvor: Srbijadanas

MA KAKVA MALINA, KAKVI BAKRAČI: Za posadjenu kocku OVOG VOĆA u vašoj bašti dobićete

Uzgoj ovog voća predstavlja najunosniji biznis.

Kilogram košta 1000 dinara verovali ili ne domaće naravno!

Aronija je najveći antioksidans među voćem, podnosi temperature i do minus 47. Zovu je još i sibirska borovnica.

Slavonsko sunce godi aroniji. Grmovi su se savili od težine. Sve je spremno za početak berbe.

“Zrela je. Očekuje se prinos od 2-3 kilograma po žbunu. Mislim da je to idealno. Rod odličan’, rekao je Ivica Brkić iz Slatinika Drenjskog.

SRBI NAŠLI način da zarade VELIKI NOVAC: Sađenje OVE BILJKE već posle prve berbe vraća uloženo, a otkup je zagarantovan!

Na najvećoj slavonskoj plantaži aronije u Slatiniku Drenjskom ne kriju zadovoljstvo. ”Proizvodnja je isplativa. Ako vam je hektar pšenice od 4 do 8 hiljada kuna, a hektar aronije je negde 100 hiljada kuna”, kaže Darko Balaš, šef prodaje.

Možemo nizati poređenja i s drugim kulturama koje uspevaju u Slavoniji. Kilogram šljiva iznosi 3 kune. Kilogram aronije 60 kuna to vam ispadne 1000 dinara okruglo u Srbiji!

“U sedmoj godini, kada rodi najviše, dođete do cifre od 12 tona po hektaru”, dodaje Balaš.

Jedan će deo u prodaju, a drugi u preradu.

“S obzirom da je takav proizvod kojeg ne možete dugoročno čuvati, onda morate od njega napraviti nove proizvode. Mi pravimo sokove, čajeve, prah, kapsule, džemove”, Zlatko Alegić, vlasnik plantaže aronije.

12 EVRA ZA KILOGRAM: Od Srbije preko celog REGIONA svi sade ovu biljku, bez truda ljudi uzimaju MESEČNO 600 e!

Novi proizvodi. Dodata vrednost. Slavonska je aronija i slađa od konkurencije sa severa.

“Na slavonskom suncu možete postići jako mnogo briksa, tako da je puno bolja recimo od poljske aronije”, rekao je Zlatko Alegić, vlasnik plantaže.

Poljska je među vodećim svjetskim uzgajivačima aronije. U Hrvatskoj se, uprkos isplativosti, plantaže aronije još uvek mogu izbrojati prstima jedne ruke.

Izvor: B92

SRBI na JUGU počeli da zarađuju gomilu novca: Najveća plantaža ove biljke se nalazi u Srbiji, a njen kilogram košta FIKSNO 180.000 dinara!

Iako se lavanda pretežno gaji na mediteranu, postoji mesto u Srbiji gde osmu godinu zaredom ovo lekovito bilje daje odlične prinose i kvalitet etarskog ulja.

Najveća plantaža lavande na Balkanu se nalazi upravo na Staroj Planini. Osim lavande, ovde se plantažira i smilje, od koga jedan kilogram ulja košta i do 1.500 evra.

ODMAH SE ZAPOSLITE u SMEDEREVU: Preko 300 radnih mesta HITNO!

Snimci nisu zabeleženi ni u Francuskoj ni Italiji, gde se lavanda gaji na velikim plantažama. Ovi uređeni hektari koje krase mirisni cvetovi lavande i smilja, bili su otpisani i ljudi su napuštali ovo mesto. Ali ipak ima onih koji umeju da prepoznaju potencijale, koji imaju viziju i hrabrosti. Celo ovo brdo je sada ovako zahvaljujući veri, istrajnosti,radu i velikom uloženom novcu Ljiljane Petrović.

“Mnogo toga nisam znala, dobro jako puno sam putovala, ne znam ni ja koliko puta sam otišla do Francuske i bilo gde ali praksa je sasvim nešto drugo. Znači ono što vidite nema veze sa onim što vas čeka”, kaže Ljiljana.

Počeci su bili teški ali kad prisustvujete ovakvom trenutku, koji se ne može u našoj zemlji zabeležiti, a retka je slika i u Evropi, ipak vam prođe kroz glavu- vredelo je. Mašine su u pripravnosti I berba lavande može da počne. Najpre se kosi, potom zemljište obrađuje i na kraju se cvet istovara u prikolice. Sve to na kraju završi ovde, u kazanima za destilaciju. Nekada se to bralo ručno, sada ove mašine zamene na desetine radnika. Ljilji nije cilj da širi površine, već broj kooperanata.

SVANULO U SRBIJI: Kuća gotova za dan, kvadrat 190 evra!

“Lako je reći omladini aha možete da posadite, to je profitabilno to je super..to jeste tako ali šta dalje. Šta uraditi sa tom robom. NIje jednostavno praviti destileriju, sušaru. To sve košta, jako puno”, kaže ona.

Ulaganja se prema Ljiljinim rečima isplate u trećoj godini od momenta sadnje. Imajući na umu da je ovo ulje organskog kvaliteta, cena za jedan kilogram ulja od smilja je od 1350 do 1500 evra, dok se za lavandu plaća od 70 do 90 evra. Kako tržište u ovom trenutku ne postoji u našoj zemlji, sve količine etarskog ulja, dobijenog sa ove plantaže završe na tržištu Belgije.

Izvor: B92.net