Tag Archives: sadjenje biljaka

SRBI na JUGU počeli da zarađuju gomilu novca: Najveća plantaža ove biljke se nalazi u Srbiji, a njen kilogram košta FIKSNO 180.000 dinara!

Iako se lavanda pretežno gaji na mediteranu, postoji mesto u Srbiji gde osmu godinu zaredom ovo lekovito bilje daje odlične prinose i kvalitet etarskog ulja.

Najveća plantaža lavande na Balkanu se nalazi upravo na Staroj Planini. Osim lavande, ovde se plantažira i smilje, od koga jedan kilogram ulja košta i do 1.500 evra.

ODMAH SE ZAPOSLITE u SMEDEREVU: Preko 300 radnih mesta HITNO!

Snimci nisu zabeleženi ni u Francuskoj ni Italiji, gde se lavanda gaji na velikim plantažama. Ovi uređeni hektari koje krase mirisni cvetovi lavande i smilja, bili su otpisani i ljudi su napuštali ovo mesto. Ali ipak ima onih koji umeju da prepoznaju potencijale, koji imaju viziju i hrabrosti. Celo ovo brdo je sada ovako zahvaljujući veri, istrajnosti,radu i velikom uloženom novcu Ljiljane Petrović.

“Mnogo toga nisam znala, dobro jako puno sam putovala, ne znam ni ja koliko puta sam otišla do Francuske i bilo gde ali praksa je sasvim nešto drugo. Znači ono što vidite nema veze sa onim što vas čeka”, kaže Ljiljana.

Počeci su bili teški ali kad prisustvujete ovakvom trenutku, koji se ne može u našoj zemlji zabeležiti, a retka je slika i u Evropi, ipak vam prođe kroz glavu- vredelo je. Mašine su u pripravnosti I berba lavande može da počne. Najpre se kosi, potom zemljište obrađuje i na kraju se cvet istovara u prikolice. Sve to na kraju završi ovde, u kazanima za destilaciju. Nekada se to bralo ručno, sada ove mašine zamene na desetine radnika. Ljilji nije cilj da širi površine, već broj kooperanata.

SVANULO U SRBIJI: Kuća gotova za dan, kvadrat 190 evra!

“Lako je reći omladini aha možete da posadite, to je profitabilno to je super..to jeste tako ali šta dalje. Šta uraditi sa tom robom. NIje jednostavno praviti destileriju, sušaru. To sve košta, jako puno”, kaže ona.

Ulaganja se prema Ljiljinim rečima isplate u trećoj godini od momenta sadnje. Imajući na umu da je ovo ulje organskog kvaliteta, cena za jedan kilogram ulja od smilja je od 1350 do 1500 evra, dok se za lavandu plaća od 70 do 90 evra. Kako tržište u ovom trenutku ne postoji u našoj zemlji, sve količine etarskog ulja, dobijenog sa ove plantaže završe na tržištu Belgije.

Izvor: B92.net

12 EVRA ZA KILOGRAM: Od Srbije preko celog REGIONA svi sade ovu biljku, bez truda ljudi uzimaju MESEČNO 600 e!

Dejan Krstojević iz Lisine je pre sedam godina posadio lincuru na desetak ari, za probu. Tada o lincuri ništa nije znao, pa je potražio pomoć na Institutu Josif Pančić. Za sada je zadovoljan, ali tek kada na jesen bude vadio koren znaće da li je gajenje lincure isplativo i na duže staze.
Lincura najčešće raste grupno na pustim mestima, među grmljem, na planinskim pašnjacima i livadama. Prepoznaje se po zlatnožutim cvetovima. Cveta od jula do avgusta, ali tek pet godina posle sađenja.

– Za prvi put mislim da je dobro, ako bude imalo isplativosti sadićemo na većoj površini – kaže on i dodaje da je prva godina problematična zbog korova, kasnije je lakše.

Koren može da dostigne kilažu u proseku oko jednog kilograma po biljci. Osušeni je aromatičan, dok sveži ima neprijatan miris. Koren se raseče po sredini i suši na mestu koje ima dobru ventilaciju. Posle sušenja treba da ima žutu ili crvenosmeđu boju.

Cena osušenog korena kreće se od 10 do 12 evra po kilogramu, dok je za svež koren nešto niža, iako i za njim postoji potražnja, doduše manja nego za osušenim. Ulaganja potrebna za gajenje lincure nisu velika – samo priprema zemlje i ručni rad. Zaštita joj nije potrebna jer je je u prirodi ništa ne napada.

– Lincura se ne štiti, jer praktično nema neprijatelja u prirodi – toliko je gorka da je ništa ne napada – priča Dejan.

Nekontrolisano branje lincure posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita biljka – protiv holesterola, za jačanje organizma, podstiče rad žlezda i lučenje želudačnog soka.

Izvor> Srbijadanas

SRBI NAŠLI način da zarade VELIKI NOVAC: Sađenje OVE BILJKE već posle prve berbe vraća uloženo, a otkup je zagarantovan!

– Uloženo se vraća već posle prve berbe, a otkup je zagarantovan. Upravo ta sigurnost privlači ljude.

Malina, ili “crveno zlato”, voće svojevremeno karakteristično samo za zapadnu Srbiju, ovog proleća trebalo bi da rodi i u mestima u kojima ranije nije.

Prvi zasadi pojavili su se u Vojvodini i u okolini Svilajnca, a zbog širenja malinjaka u zapadnoj Srbiji, iz Instituta za voćarstvo u Čačku stiže upozorenje voćarima da obrate pažnju od koga kupuju sadnice. Ukoliko zasade zaražene biljke, može se dogoditi da ostanu bez roda.

U Kuli i okolini, malinjaci se šire i u zonama nekadašnjih industrijskih giganata.

Radnici ugašenih firmi vide u malinama unosan biznis

NEMCI NUDE: Posao za balkance, potrebna osnovna škola, zarada MINIMUM 1.700 e! Možete da radite već sledeće nedelje!

Radnici ugašenih firmi u gajenju malina vide unosan biznis, uprkos stalnim nevoljama sa otkupnim cenama. U Kuli je osnovano udruženje “Polka i polana”, nazvano po sortama malina iz Poljske, koje se isključivo gaje u ovom delu Bačke. Udruženje čini 35 proizvođača iz Kule, Crvenke, Nove Crvenke, Sivca, Vrbasa i Stare Moravice, što je ukupno 15 hektara, pišu Večernje novosti.

– Pre šest godina komšija Slavko Petelj i ja krenuli smo u probnu proizvodnju maline, da proverimo da li uspeva i na našem području. On je zasadio 20 ari, a ja upola manje. Ta, prva godina, bila je izuzetno uspešna. Sve smo lako prodali na pijacama u Crvenki, Kuli, Vrbasu i Srbobranu. Narednih godina je bilo teže zbog konkurencije, a posle tri godine stupili smo u kontakt sa ljudima sa kvantaške pijace u Novom Sadu. Preuzimali su naš rod na otkupnoj stanici u Savinom Selu i otpremali ga u hladnjaču u Šapcu – kaže predsednik udruženja Stefan Bahtjak.

Malinari u planu imaju otvaranje otkupnog centra u Kuli i uspostavljanje direktnog kontakta sa hladnjačama i nakupcima.

– Moto udruženja je “Jutro malina – dva radna mesta”, jer, računica pokazuje da se na jutru može proizvesti od 8 do 10 tona malina, čija je cena proteklih godina bila oko 200 dinara. Kad se odbiju troškovi proizvodnje, ostaje čista dobit od 800.000 do milion dinara godišnje. To su dve prosečne plate od oko 35.000 dinara mesečno, ili dva radna mesta u domaćinstvu – objašnjava Bahtjak. Proizvodnja malina podrazumeva i zapošljavanje oko 600 sezonaca.

Cene sadnica iznose 15, 20, 30 dinara po komadu

Neverovatno otkriće: U ovim telefonima se nalazi ZLATO, evo kako da ga izvadite, a evo koliko ćete zaraditi verovali ili ne! (VIDEO)

– Na žalost, imamo pojedince, kojima su zasadi propali, pa iz zapuštenih zasada uzimaju sadnice i prodaju ih, ne vodeći računa da li su zaražene. Cene su 15, 20, 30 pa i više dinara po komadu, a ljudi, vođeni prošlogodišnjom dobrom cenom maline, mahom kupuju sadnice – navodi on.

Krajem februara u Kuli je organizovano i stručno predavanje o izboru sadnog materijala, zaštiti i navodnjavanju malinjaka, a da je to neophodno, kažu i u Institutu za voćarstvo u Čačku. Naučni saradnik dr Aleksandar Leposavić ističe da je zbog potražnje sadnica, došlo do neplanskog širenja malinjaka.

– Institut nema količinu sadnica koja bi mogla da zadovolji tržište. Mnogim zasadima je zbog starosti vreme za zamenu. Za mesec, do mesec i po, imaćemo neveliku količinu kontejnerskih sadnica, ali to neće biti ni približno dovoljno – kaže dr Leposavić.

Na 30a malina zarada 2.000 evra

Skoro neverovatna priča dogodila se u Dragačevu, gde su domaćini, koji su rešili da sade ove voćke, posle izvesnog vremena otkrili da su u Ivanjici kupili sadnice – divlje maline. Ovaj slučaj dobiće epilog na sudu, pošto su oštećeni tužili prodavca divljih sadnica. Ostali koji su nedavno krenuli u ovaj posao nisu se pokajali.

VELIKA ŠANSA ZA POSAO: Uz platu kelnera ili pomoćnika u Austriji vam bakšiš i ne treba!

– Pre dve godine u proleće sam posadio 30 ari maline. Prvi rod bio je prošle godine, kada sam uzeo oko 2.000 evra. Ove godine očekujem duplu zaradu. Zato sam rešio da zasad proširim, te sam od proizvođača iz Ivanjice kupio oko 5.000 sadnica i za to platio blizu hiljadu evra. Imam dosta zemlje u Dragačevu i ovo je danas stvarno najlakši način da dođete do nekog dinara više – ispričao nam je Vojkan Marić iz Čačka.

Ljude privlači sigurnost

Žika Cenić iz Dublja, predsednik Izvršnog odbora Udruženja malinara “Dimitrije Katić” iz Crkvenca kod Svilajnca, prvi je zasadio 5.000 sadnica sorte “polka”. Voćnjak je rezultat saradnje sa Zadrugom “Agro-eko-voće” koja pomaže podizanju zasada u Resavi, pa je u više mesta oformila svoje podružnice.

– Uloženo se vraća već posle prve berbe, a otkup je zagarantovan. Upravo ta sigurnost privlači ljude. U toku je prijevljivanje za sadnice, a zatim će se raditi analiza zemljišta – kaže Miroljub Spasojević. Sorta i kvalitet sadnica obezbeđivaće se uz stručnu pomoć ariljske zadruge.