Tag Archives: laka zarada

MA KAKVA MALINA, KAKVI BAKRAČI: Za posadjenu kocku OVOG VOĆA u vašoj bašti dobićete

Uzgoj ovog voća predstavlja najunosniji biznis.

Kilogram košta 1000 dinara verovali ili ne domaće naravno!

Aronija je najveći antioksidans među voćem, podnosi temperature i do minus 47. Zovu je još i sibirska borovnica.

Slavonsko sunce godi aroniji. Grmovi su se savili od težine. Sve je spremno za početak berbe.

“Zrela je. Očekuje se prinos od 2-3 kilograma po žbunu. Mislim da je to idealno. Rod odličan’, rekao je Ivica Brkić iz Slatinika Drenjskog.

SRBI NAŠLI način da zarade VELIKI NOVAC: Sađenje OVE BILJKE već posle prve berbe vraća uloženo, a otkup je zagarantovan!

Na najvećoj slavonskoj plantaži aronije u Slatiniku Drenjskom ne kriju zadovoljstvo. ”Proizvodnja je isplativa. Ako vam je hektar pšenice od 4 do 8 hiljada kuna, a hektar aronije je negde 100 hiljada kuna”, kaže Darko Balaš, šef prodaje.

Možemo nizati poređenja i s drugim kulturama koje uspevaju u Slavoniji. Kilogram šljiva iznosi 3 kune. Kilogram aronije 60 kuna to vam ispadne 1000 dinara okruglo u Srbiji!

“U sedmoj godini, kada rodi najviše, dođete do cifre od 12 tona po hektaru”, dodaje Balaš.

Jedan će deo u prodaju, a drugi u preradu.

“S obzirom da je takav proizvod kojeg ne možete dugoročno čuvati, onda morate od njega napraviti nove proizvode. Mi pravimo sokove, čajeve, prah, kapsule, džemove”, Zlatko Alegić, vlasnik plantaže aronije.

12 EVRA ZA KILOGRAM: Od Srbije preko celog REGIONA svi sade ovu biljku, bez truda ljudi uzimaju MESEČNO 600 e!

Novi proizvodi. Dodata vrednost. Slavonska je aronija i slađa od konkurencije sa severa.

“Na slavonskom suncu možete postići jako mnogo briksa, tako da je puno bolja recimo od poljske aronije”, rekao je Zlatko Alegić, vlasnik plantaže.

Poljska je među vodećim svjetskim uzgajivačima aronije. U Hrvatskoj se, uprkos isplativosti, plantaže aronije još uvek mogu izbrojati prstima jedne ruke.

Izvor: B92

SRBI na JUGU počeli da zarađuju gomilu novca: Najveća plantaža ove biljke se nalazi u Srbiji, a njen kilogram košta FIKSNO 180.000 dinara!

Iako se lavanda pretežno gaji na mediteranu, postoji mesto u Srbiji gde osmu godinu zaredom ovo lekovito bilje daje odlične prinose i kvalitet etarskog ulja.

Najveća plantaža lavande na Balkanu se nalazi upravo na Staroj Planini. Osim lavande, ovde se plantažira i smilje, od koga jedan kilogram ulja košta i do 1.500 evra.

ODMAH SE ZAPOSLITE u SMEDEREVU: Preko 300 radnih mesta HITNO!

Snimci nisu zabeleženi ni u Francuskoj ni Italiji, gde se lavanda gaji na velikim plantažama. Ovi uređeni hektari koje krase mirisni cvetovi lavande i smilja, bili su otpisani i ljudi su napuštali ovo mesto. Ali ipak ima onih koji umeju da prepoznaju potencijale, koji imaju viziju i hrabrosti. Celo ovo brdo je sada ovako zahvaljujući veri, istrajnosti,radu i velikom uloženom novcu Ljiljane Petrović.

“Mnogo toga nisam znala, dobro jako puno sam putovala, ne znam ni ja koliko puta sam otišla do Francuske i bilo gde ali praksa je sasvim nešto drugo. Znači ono što vidite nema veze sa onim što vas čeka”, kaže Ljiljana.

Počeci su bili teški ali kad prisustvujete ovakvom trenutku, koji se ne može u našoj zemlji zabeležiti, a retka je slika i u Evropi, ipak vam prođe kroz glavu- vredelo je. Mašine su u pripravnosti I berba lavande može da počne. Najpre se kosi, potom zemljište obrađuje i na kraju se cvet istovara u prikolice. Sve to na kraju završi ovde, u kazanima za destilaciju. Nekada se to bralo ručno, sada ove mašine zamene na desetine radnika. Ljilji nije cilj da širi površine, već broj kooperanata.

SVANULO U SRBIJI: Kuća gotova za dan, kvadrat 190 evra!

“Lako je reći omladini aha možete da posadite, to je profitabilno to je super..to jeste tako ali šta dalje. Šta uraditi sa tom robom. NIje jednostavno praviti destileriju, sušaru. To sve košta, jako puno”, kaže ona.

Ulaganja se prema Ljiljinim rečima isplate u trećoj godini od momenta sadnje. Imajući na umu da je ovo ulje organskog kvaliteta, cena za jedan kilogram ulja od smilja je od 1350 do 1500 evra, dok se za lavandu plaća od 70 do 90 evra. Kako tržište u ovom trenutku ne postoji u našoj zemlji, sve količine etarskog ulja, dobijenog sa ove plantaže završe na tržištu Belgije.

Izvor: B92.net

12 EVRA ZA KILOGRAM: Od Srbije preko celog REGIONA svi sade ovu biljku, bez truda ljudi uzimaju MESEČNO 600 e!

Dejan Krstojević iz Lisine je pre sedam godina posadio lincuru na desetak ari, za probu. Tada o lincuri ništa nije znao, pa je potražio pomoć na Institutu Josif Pančić. Za sada je zadovoljan, ali tek kada na jesen bude vadio koren znaće da li je gajenje lincure isplativo i na duže staze.
Lincura najčešće raste grupno na pustim mestima, među grmljem, na planinskim pašnjacima i livadama. Prepoznaje se po zlatnožutim cvetovima. Cveta od jula do avgusta, ali tek pet godina posle sađenja.

– Za prvi put mislim da je dobro, ako bude imalo isplativosti sadićemo na većoj površini – kaže on i dodaje da je prva godina problematična zbog korova, kasnije je lakše.

Koren može da dostigne kilažu u proseku oko jednog kilograma po biljci. Osušeni je aromatičan, dok sveži ima neprijatan miris. Koren se raseče po sredini i suši na mestu koje ima dobru ventilaciju. Posle sušenja treba da ima žutu ili crvenosmeđu boju.

Cena osušenog korena kreće se od 10 do 12 evra po kilogramu, dok je za svež koren nešto niža, iako i za njim postoji potražnja, doduše manja nego za osušenim. Ulaganja potrebna za gajenje lincure nisu velika – samo priprema zemlje i ručni rad. Zaštita joj nije potrebna jer je je u prirodi ništa ne napada.

– Lincura se ne štiti, jer praktično nema neprijatelja u prirodi – toliko je gorka da je ništa ne napada – priča Dejan.

Nekontrolisano branje lincure posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita biljka – protiv holesterola, za jačanje organizma, podstiče rad žlezda i lučenje želudačnog soka.

Izvor> Srbijadanas

ODMAH SE ZAPOSLITE u SMEDEREVU: Preko 300 radnih mesta HITNO!

Nova radna mesta i veći nivo proizvodnje su planovi za budućnost ovog giganta.

– Železara Smederevo zaposliće između 250 i 300 novih radnika najkasnije do kraja ove godine – kaže Bojan Bojković, član radne grupe za Železaru.

On smatra da je to upravo onaj broj ljudi koji fali u proizvodnji da bi novi vlasnik ćeličane , kineski “Hestil” dostigao proizvodnju koju je planirao.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: PRODAJA STANOVA u SRBIJI 4.500 evra za 66 kvadrata i 6.000 evra za 85 kvadrata!

“Hestil” hoće da postigne nivo proizvodnje od oko 150.000 tona mesečno. U ovom trenutku Železara pravi 100.000 tona čelika mesečno. Kinezi planiraju da otvore nova radna mesta u narednih nekoliko meseci, a najkasnije do kraja ove godine. Posao može da očekuje između 250 i 300 ljudi- ističe Bojković.

Saradnja sa Hrestilom:

  • 18. aprila Vlada Srbije potpisala je ugovor sa Kinezima, 
  • 46 milona evra platili su „Železaru“ u Smederevu
  • 300 miliona evra investiraće u našu fabruiku
  • 5.050 radnika zaposleno je u čeličani

– Posebno je značajno zapošljavanje bez subvencija. Ako „Železara“ primi nove radnike to će biti velika stvar pre svega za te ljude, njihove familije, grad Smederevo, penzioni fond i celokupnu srpsku ekonomiju- navodi Kovačević, ekonomista.

JAVIO SE SRBIN KOJI ZAPOŠLJAVA U NEMAČKOJ: Plata preko 2.000 evra, sve što trebate da uradite je da ga pozovete na OVAJ BROJ! (Broj poslodavca na kraju vesti)

Čelik iz Srbije će se prodavati mnogo više. Velika je stvar da „Železara“ punom parom ide napred. Ona nam je jedna od najvažnijih fabrika i mnogi dobavljači zavise od njenog opstanka- kaže ekonomista Ljubodrag Savić.

Izvor: Srbijadanas/Informer

BEOGRAĐANI SE DOSETILI KAKO DA ZARADE 100 EVRA ZA DAN: Ovo je sve popularniji način da se uzmu pare!

Ako posedujete stan na dobroj lokaciji i lepo ga održavate, imate minimum četiri kreveta, možda je vreme da počnete razmišljati o njegovom izdavanju na dan?

JAVIO SE SRBIN KOJI ZAPOŠLJAVA U NEMAČKOJ: Plata preko 2.000 evra, sve što trebate da uradite je da ga pozovete što pre!

Do posla u Nemačkoj ipak je moguće.

Nakon vesti da se pojavio Srbin koji zapošljava u Nemačkoj građane iz bivše Juge, kontaktirali smo ga kako bismo proverili da li je to tačno i kako to zapošljavanje funkcioniše. Naime, Andrej Rosić je čovek koji stoji iza internet portala www.euposao.de na kome se nalaze oglasi za rad u Nemačkoj, prevedeni na naš jezik.

Kako je objasnio svi oglasi koji se nalaze na tom sajtu su provereni, a da bi neko dobio posao dovoljno je da pošalje CV na neki od oglasa na tom sajtu. Pored toga što ljudi iz regiona ovim putem imaju priliku za zaposlenje u inostranstvu, Rosić tvrdi da je sve legalno i da radnici koji odu na rad u Nemačku preko njegovog sajta budu prijavljeni i imaju osiguranje.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: PRODAJA STANOVA u SRBIJI 4.500 evra za 66 kvadrata i 6.000 evra za 85 kvadrata!

– Trenutno je dostupno preko 380 oglasa za posao u nekih osam kategorija. To su poslovi i zanimanja koja su deficitarna u Nemačkoj i za koje poslodavci u Nemačkoj mogu legalno da zapošljavaju građane našeg regiona. Nemačka vlada svake godine izdaje spisak tih deficitarnih zanimanja i na osnovu tog spiska poslodavci mogu da dobiju radnu dozvolu i za radnike koje žele da zaposle, a koji nisu državljani zemalja EU – objašnjava Rosić za portal SrbijaDanas.com.

Kako nam je objasnio Andrej Rosić prijava na oglase je veoma jednostavna:

– Da biste se prijavili na neki od oglasa na posao morate poslati CV na konkretni oglas za koji želite da aplicirate. Tako naprimer ako tražite posao medicinske sestre, potrebno je da se na sajtu uđe na kategoriju gde piše “medicinska zanimanja“ i tu odabere neki od oglasa iz kategorije. Ukoliko ne može da se snađe na sajtu može mi se slobodno javiti putem telefona i sve ću mu objasniti – kaže Rosić i dodaje da je važno da prijava koju šaljete bude prevedena na nemački jezik jer se ona prosleđuje poslodavcu iz te zemlje koji odlučuje da li će zaposliti čoveka koji je poslao prijavu.

Na sajtu postoji i mogućnost da se unapred pošalje CV za poziciju za koju trenutno ne postoji oglas, pa tako ako tražite posao na poziciji mesar, a trenutno je nema na sajtu, ipak postoji šansa da nađete posao.

OVO JE PRILIKA DA ZA POSAO KOJI VOLITE dobijete BOGATSTVO: 115.000 e za 9 meseci rada, 3 meseca odmora, slobodni vikendi i SMEŠTAJ!

– Ako nemamo otvoreno radno mesto za posao u vašoj struci, postoji mogućnost i da se pošalje nama direktno CV, koji ostaje u našoj bazi, a kada se otvori pozicija mi vas obaveštavamo i uz vašu saglasnost šaljemo prosleđujemo poslodavcu po otvaranju tog radnog mesta – objašnjava Rosić.

Kao jedan od saveta za sve koji žele da se prijave na njegove oglase Rosić kaže da je bitno da ljudi apliciraju na što više oglasa jer tako imaju veće šanse da ih poslodavac pozove i zaposli i napominje da je svaka prijava besplatna.

Ne morate da znate nemački perfektno

– Uslov za bilo koji od ovih poslova i za dobijanje radne dozvole je neko minimalno poznavanje nemačkog. Poslodavci uglavnom i ne traže ni sertifikat da znate nemački jezik, nego neko minimalno poznavanje koje treba da bude vezano za struku. Znači da radnici mogu da ostvare kontakt i da se sporazumevaju sa poslodavcem ili da drugim zaposlenima – navodi Rosić.

Telefon na koji možete kontaktirati Rosića ukoliko imate nedoumice je: 00387(0)51962262

Na pitanje da li je bezbedno da se ljudi prijave na te oglase i da li su oni provereni, Rosić objašnjava da je sve regularno i da ide preko nemačkih agencija za zapošljavanje.

VELIKA ŠANSA ZA POSAO: Uz platu kelnera ili pomoćnika u Austriji vam bakšiš i ne treba!

– Mi imamo potpisane ugovore o saradnji sa nemačkim agencijama za zapošljavanje koje nama prosleđuju tu vrstu oglasa i koje mi objavljujemo po njihovom standardu prevedenom na naš jezik.

Po isteku oglasa za posao, sve prijave koje smo dobili prosleđujemo tim agencijama ili poslodavcu, a oni nakon toga odaberu ljude koje će zaposliti. Ljudi koji misle da je ovo prevara slobodno mogu da nas kontaktiraju kako bismo im objasnili da je sve regularno i stvarno.

Izvor: Srbijadanas

SRBI NAŠLI način da zarade VELIKI NOVAC: Sađenje OVE BILJKE već posle prve berbe vraća uloženo, a otkup je zagarantovan!

– Uloženo se vraća već posle prve berbe, a otkup je zagarantovan. Upravo ta sigurnost privlači ljude.

Malina, ili “crveno zlato”, voće svojevremeno karakteristično samo za zapadnu Srbiju, ovog proleća trebalo bi da rodi i u mestima u kojima ranije nije.

Prvi zasadi pojavili su se u Vojvodini i u okolini Svilajnca, a zbog širenja malinjaka u zapadnoj Srbiji, iz Instituta za voćarstvo u Čačku stiže upozorenje voćarima da obrate pažnju od koga kupuju sadnice. Ukoliko zasade zaražene biljke, može se dogoditi da ostanu bez roda.

U Kuli i okolini, malinjaci se šire i u zonama nekadašnjih industrijskih giganata.

Radnici ugašenih firmi vide u malinama unosan biznis

NEMCI NUDE: Posao za balkance, potrebna osnovna škola, zarada MINIMUM 1.700 e! Možete da radite već sledeće nedelje!

Radnici ugašenih firmi u gajenju malina vide unosan biznis, uprkos stalnim nevoljama sa otkupnim cenama. U Kuli je osnovano udruženje “Polka i polana”, nazvano po sortama malina iz Poljske, koje se isključivo gaje u ovom delu Bačke. Udruženje čini 35 proizvođača iz Kule, Crvenke, Nove Crvenke, Sivca, Vrbasa i Stare Moravice, što je ukupno 15 hektara, pišu Večernje novosti.

– Pre šest godina komšija Slavko Petelj i ja krenuli smo u probnu proizvodnju maline, da proverimo da li uspeva i na našem području. On je zasadio 20 ari, a ja upola manje. Ta, prva godina, bila je izuzetno uspešna. Sve smo lako prodali na pijacama u Crvenki, Kuli, Vrbasu i Srbobranu. Narednih godina je bilo teže zbog konkurencije, a posle tri godine stupili smo u kontakt sa ljudima sa kvantaške pijace u Novom Sadu. Preuzimali su naš rod na otkupnoj stanici u Savinom Selu i otpremali ga u hladnjaču u Šapcu – kaže predsednik udruženja Stefan Bahtjak.

Malinari u planu imaju otvaranje otkupnog centra u Kuli i uspostavljanje direktnog kontakta sa hladnjačama i nakupcima.

– Moto udruženja je “Jutro malina – dva radna mesta”, jer, računica pokazuje da se na jutru može proizvesti od 8 do 10 tona malina, čija je cena proteklih godina bila oko 200 dinara. Kad se odbiju troškovi proizvodnje, ostaje čista dobit od 800.000 do milion dinara godišnje. To su dve prosečne plate od oko 35.000 dinara mesečno, ili dva radna mesta u domaćinstvu – objašnjava Bahtjak. Proizvodnja malina podrazumeva i zapošljavanje oko 600 sezonaca.

Cene sadnica iznose 15, 20, 30 dinara po komadu

Neverovatno otkriće: U ovim telefonima se nalazi ZLATO, evo kako da ga izvadite, a evo koliko ćete zaraditi verovali ili ne! (VIDEO)

– Na žalost, imamo pojedince, kojima su zasadi propali, pa iz zapuštenih zasada uzimaju sadnice i prodaju ih, ne vodeći računa da li su zaražene. Cene su 15, 20, 30 pa i više dinara po komadu, a ljudi, vođeni prošlogodišnjom dobrom cenom maline, mahom kupuju sadnice – navodi on.

Krajem februara u Kuli je organizovano i stručno predavanje o izboru sadnog materijala, zaštiti i navodnjavanju malinjaka, a da je to neophodno, kažu i u Institutu za voćarstvo u Čačku. Naučni saradnik dr Aleksandar Leposavić ističe da je zbog potražnje sadnica, došlo do neplanskog širenja malinjaka.

– Institut nema količinu sadnica koja bi mogla da zadovolji tržište. Mnogim zasadima je zbog starosti vreme za zamenu. Za mesec, do mesec i po, imaćemo neveliku količinu kontejnerskih sadnica, ali to neće biti ni približno dovoljno – kaže dr Leposavić.

Na 30a malina zarada 2.000 evra

Skoro neverovatna priča dogodila se u Dragačevu, gde su domaćini, koji su rešili da sade ove voćke, posle izvesnog vremena otkrili da su u Ivanjici kupili sadnice – divlje maline. Ovaj slučaj dobiće epilog na sudu, pošto su oštećeni tužili prodavca divljih sadnica. Ostali koji su nedavno krenuli u ovaj posao nisu se pokajali.

VELIKA ŠANSA ZA POSAO: Uz platu kelnera ili pomoćnika u Austriji vam bakšiš i ne treba!

– Pre dve godine u proleće sam posadio 30 ari maline. Prvi rod bio je prošle godine, kada sam uzeo oko 2.000 evra. Ove godine očekujem duplu zaradu. Zato sam rešio da zasad proširim, te sam od proizvođača iz Ivanjice kupio oko 5.000 sadnica i za to platio blizu hiljadu evra. Imam dosta zemlje u Dragačevu i ovo je danas stvarno najlakši način da dođete do nekog dinara više – ispričao nam je Vojkan Marić iz Čačka.

Ljude privlači sigurnost

Žika Cenić iz Dublja, predsednik Izvršnog odbora Udruženja malinara “Dimitrije Katić” iz Crkvenca kod Svilajnca, prvi je zasadio 5.000 sadnica sorte “polka”. Voćnjak je rezultat saradnje sa Zadrugom “Agro-eko-voće” koja pomaže podizanju zasada u Resavi, pa je u više mesta oformila svoje podružnice.

– Uloženo se vraća već posle prve berbe, a otkup je zagarantovan. Upravo ta sigurnost privlači ljude. U toku je prijevljivanje za sadnice, a zatim će se raditi analiza zemljišta – kaže Miroljub Spasojević. Sorta i kvalitet sadnica obezbeđivaće se uz stručnu pomoć ariljske zadruge.

U Srbiji HITNO traže ljude koji hoće da rade ovaj posao: Za samo 4 sata posla plata je preko 400 e!

Ukoliko ste nezadovoljni redovnim primanjima, ovo su poslovi koji ne zahtevaju puno radno vreme, već ih možete raditi iz hobija. Zarade mogu biti više nego dobre.

Znanje stranog jezika, poput rumunskog i arapskog, može doneti mesečni prihod od čak 280.000 dinara, a držanje privatnih časova studentima iz zahtevnijih predmeta, kao što su mehanika, fizika ili anatomija, obećava zaradu od oko 100.000 dinara mesečno.

Dodatni novac možete zaraditi šetajući i čuvajući pse ili druge kućne ljubimce. Ovaj posao se plaća i do 500 dinara po satu. To znači da se na mesečnom nivou može zaraditi i do 40.000 dinara i to za pola radnog vremena.

OVO JE PRILIKA DA ZA POSAO KOJI VOLITE dobijete BOGATSTVO: 115.000 e za 9 meseci rada, 3 meseca odmora, slobodni vikendi i SMEŠTAJ!

S obzirom na manja primanja, građani su u situaciji da rade pored primarnog i neki dodatni posao kako bi dopunili kućni budžet. Najprofitabilniji i najtraženiji su honorarni poslovi prevođenja, veb-programiranja i grafičkog dizajna.

Međutim, broj takozvanih frilensera u Srbiji je daleko manji u odnosu na Evropu i svet. Taj broj u Srbiji iznosi oko 40.000 radnika dok u Evropi radi čak 9 miliona honoraraca. Sve više ljudi uči da se snalazi na internetu i da na taj način traži dodatni izvor zarade.Međutim, treba reći i da na internetu ima dosta prevaranata koji nude laku zaradu od kuće ili na internetu.

Jedan od boljih načina da se dobro zaradi jeste primer starije gospođe koja se bavi izradom rukotvorina tehnikama dekupaž i pačvork. Ona danas dobro zarađuje i po tome je postala poznata u tom svetu umetničkih rukotvorina.

NEMCI NUDE: Posao za balkance, potrebna osnovna škola, zarada MINIMUM 1.700 e! Možete da radite već sledeće nedelje!

Najplaćeniji dodatni poslovi u Srbiji

Traženi honorarni poslovi danas u Srbiji su: Prodaja osiguranja (200 evra mesečno), prevođenje (100-1.800 dinara/strana), čuvanje ljubimaca (200-500 dinara/sat), nega starih lica (350 dinara/sat), pisanje članaka (1.000 dinara/tekst), pomoć u kući (200-400 dinara/sat), iznajmljivanje sobe, garaže, parking mesta (100-200 evra mesečno), privatni časovi (500-2.500 dinara/dvočas), grafički dizajn, logo firme (50 evra), izrada sajta (100 evra), 3D modelovanje (5.000 dinara).

Izvor: Kurir.rs

Cela Šumadija se okrenula prodaji OVE BILJKE: Litar košta kao 5 Beogradskih prosečnih plata!

Zauvek mladi… Da li i vi maštate o ovom večitom idealu i želji miliona ljudi širom planete? Ukoliko je vaš odgovor pozitivan, možda imamo lepu vest za vas. Rešenje, naravno, dolazi iz Srbije!
Sigurno ste čuli za mnogobrojne preparate koji pomažu u zaustavljanju starenja, podmlađivanju lica i hidrataciji suve i umorne kože.
Ali, da li ste čuli za biljku pod nazivom “smilje”?

Nemojte se začuditi ukoliko niste, jer vodeće svetske kozmetičke kuće upravo to i žele. Naime, kada bi saznali da sve “probleme” možete rešiti uz smilje, nikada više ne biste kupovali kreme i losione.

O čemu se radi?

Smilje je mediteranska biljka koja raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, napuštenim vinogradima i uz ivice puteva. Za njena lekovita svojstva znali su i Stari Grci koji su je koristili za vidanje rana. Međutim, smilje je dugo bila zaboravljena i dobro skrivana tajna.
Osim za podmlađivanje, smilje ima i brojna druga lekovita svojstva.

OVO ĆE VAS ODUŠEVITI: Počinje uskoro sezona branja malina, a evo koliko platu daju Srbi DNEVNO pored STANA I HRANE!

Odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača ceo organizam.
Postoji mnogo vrsta smilja a najpoznatija je Helichrysum italicum. Njen značaj su prepoznali i najbolje iskoristili Francuzi koji su je nazvali “immortelle”, što znači besmrtna. Ovaj nadimak smilje sa ponosom i pravom nosi. Razlog? Sposobnost brisanja bora, ožiljaka, strija i modrica.

Jedina mana ove čudotvorne biljke jeste količina koja je potrebna za njeno pretvaranje u eterično ulje, a samim tim i njena visoka cena.

Tona smilja za litru ulja

Zbog čega je smilje toliko dragoceno i poželjno? Odgovor leži upravo u vrednom eliksiru koje ono sadrži u veoma malim količinama. Naime, smilje ima vrlo malo eteričnog ulja (manje od 0,05 posto), pa je potrebno više od tone biljke da bi se dobio kilogram eteričnog ulja.

Nadimak besmrtna ova neobična biljka dobila je i zbog činjenice da nikada ne vene, pa čak ni nakon što je ubrana. Inače, njeno stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlačicama. Može da poraste u visinu do 60 cm, a neke vrste, i do 90 cm. Cveta od maja do jula.

POSLOVNA PONUDE ZA SVE U AUSTRIJI: Plata 10 puta veća od programera u Srbiji, a poslovi jako LAKI i JEDNOSTAVNI!

Takođe, mora se destilovati sveža, a ne sušena biljka. Sada vam sigurno postaje mnogo jasnije zbog čega je cena smilja uglavnom visoka? Upravo tako – za kilogram ovog eteričnog ulja moraćete da izdvojite između 1.500 i 1.800€. Efektima su zadovoljne brojne žene širom sveta, a gajenje ove biljke za mnoge postaje sve primamljiviji i unosniji biznis.

Smilje u Srbiji

Iako se ova lekovita biljka vezivala isključivo za mediteransko područje, ona se odskora može pronaći i u Srbiji. Naime, promena klime je uslovila i promenu uslova pod kojima se smilje može gajiti, pa se tako nemojte iznenaditi ukoliko čudotvornu biljku nađete upravo među prelepim srpskim livadama i poljima.

Iako početna ulaganja nisu mala, oni proizvođači koji su se upustili u gajenje smilja kažu da se uloženo i vrati. Najveći broj kupaca vrednog i lekovitog eteričnog ulja dolazi sa američkog i evropskog tržišta, dok je domaća potražnja još uvek mala. Ipak, u budućnosti se očekuje sve veći broj uzgajivača smilja u Srbiji, a samim tim i broja onih koji žele da je kupe.
Ukoliko ste imali iskustva sa korišćenjem smilja u kozmetičke svrhe, podelite ih sa nama u komentarima.

Izvor: (srbijapress.com)

OVO JE NAJUNOSNIJI BIZNIS U SRBIJI I REGIONU: Nema puno ulaganja, a zarada je 600 ODSTO!

Za 1,5 kilogram testa, od kojeg može da se napravi 30 kifli, potrebno je kilogram brašna i pola litra vode. Kada se sračunaju celokupni troškovi, za jednu ovu namirnicu je potrebno izdvojiti svega 3,83 dinara, a pekari je prodaju za 20-25 dinara…

Prodaja kifli u Beogradu predstavlja najprofitabilniji mogući posao u Srbiji. Verovali ili ne, prestoničke pekare male kifle od 45 grama naplaćuju u proseku 25 dinara, iako im za njihovu izradu, kad se uračunaju svi troškovi, trebaju samo 3,83 dinara!

To znači da oni na ovoj jednostavnoj namirnici imaju zaradu veću od 600 odsto, a vlasnici svoj profit pravdaju time što imaju “zvučna imena” i što se nalaze na dobrim lokacijama, piše Informer

Menadžerka jedne od najpoznatijih pekara u prestonici je objasnila da cena male kifle, koja kod njih košta 20 dinara, uopšte nije velika i da nemaju potrebu da spuštaju cenu.

– Kifla od 45 grama kod nas košta 20 dinara i mislimo da ta cena nije visoka. Mi smo ipak na izuzetno atraktivnoj i prometnoj lokaciji, imamo prepoznatljiv brend i mušterije kojima naše cene odgovaraju, pa nemamo potrebe da ih spuštamo. Pekare koje imaju znatno niže cene kifli to rade kako bi privukle ljude, jer profita nemaju – istakla je ona.

Na pitanje ima li smisla nešto što vas košta 3,83 dinara, ljudima prodavati gotovo šest puta skuplje, menadžerka nam je kratko i odsečno rekla da je to sve politika kuće, zabranila da se spominje njeno ime i naziv pekare, a zatim i spustila slušalicu.

Ipak, da nije sve ovako, dokazuje i slučaj jedne pekare sa Zelenog venca u kojoj mala kifla košta svega četiri dinara, a vlasnik je objasnio i da uprkos niskoj ceni, on je ipak u malom plusu.

– Pazite, za kilo i po testa, od koga se pravi 30 kifli, potrebno je kilogram brašna i pola litra vode. Ako u to uračunam sve troškove: cenu struje, plate radnika, poreze, mene 30 kifli košta 115 dinara, što znači da mi za jednu treba 3,83. A ja na njima po ceni od četiri dinara zaradim 120. To jeste minimalan plus, ali onaj ko dođe da kupi kifle sigurno će uzeti i još nešto. samo ne dozvoljavam da se priča da za te pare ne može da se napravi kifla – objasnio je on.

Predsednik Unije privatnih pekara Srbije Zoran Pralica, istakao je da vlasnici pekara moraju da kalkulišu kako bi opstali na tržištu.

 U svakoj pekari ćete primetiti da postoje tri do četiri artikla koji se prodaju po malim cenama i služe za to da se kupci “navuku”. Pekari su veoma proračunati, jer znaju da će uz taj jeftin proizvod mušterija kupiti jogurt i nešto slatko – rekao je Pralica i dodao:

– Nema ulice u kojoj ima manje od tri pekare u nizu. Zbog toga prema broju stanovnika treba ograničiti i broj pekara. Tako su uradili Englezi, Italijani i oni ovakvih problema sa velikim oscilacijama cena nemaju.

Izvor: Informer