Tag Archives: kako zaraditi

BILJKA KOJA U SRBIJI DONOSI VELIKE PARE: Uspeva na BILO KOM ZEMLJIŠTU, uložite 15 dinara, a zarada je skoro 10.000 EVRA! (FOTO)

Trska miskantus ili “gorivo budućnosti”, kako je još nazivaju, iako nedovoljno poznata u našem društvu, u Srbiji može doneti zaradu od 1.200 evra po hektaru na godišnjem nivou.

Slonova trava ii kineski šaš, kako se ova biljka drugačije zove, koristi se kao energetski usev, odnosno kao biomasa za energetska postrojenja, kao i za poboljšanje kvaliteta degradiranog zemljišta.

MALO ULAGANJA, MALO TRUDA – VELIKA ZARADA

Biomasa trenutno nije u većoj meri aktulena kod nas, ali ima tendenciju porasta, tvrdi porodica Šamatić iz Šapca koja je pionir u uzgajanju miskantusa.

Rizom, odnosno koren biljke, ova porodica uvozi iz Austrije, a pre 4 godine su ga zasadili na 8 hektara i danas, kako kažu, imaju ogroman prinos.

“Na jedan kvadratni metar poseje se jedan rizom koji, u zavisnosti od naručene količine, košta od 15 do 18 dinara. Tri do četiri godine nakon sadnje, na tom kvadratnom metru imate od 200 do 250 rizoma, što znači da ste svoj ulog povećali 250 puta”, kaže Jovan Šamatić za BKTVNews.

Sa jednog hektara zemlje Šamatići dobiju 20 tona suve biljne mase, potom ga prodaju poznatom kupcu za 50 do 60 evra po toni, što znači da na godišnjem nivou zarade 1.200 evra, a budući da imaju zasade miskantusa na 8 hektara, ukupni godišnji profit im je skoro 10.000 evra.

Od miskantusa se pravi pelet ili briket koji uvek ima konstantan kvalitet sagorevanja, za razliku od drvnog peleta čija kalorijska vrednost zavisi od kvaliteta drveta.

Jovan kaže da ova biljka, koja je nastala ukrštanjem šećerne i kineske trske, ne zahteva poseban kvalitet zemljišta.

“Miskantus kultiviše degradirano zemljište, štaviše može rasti i na kontaminiranom zemljištu ili na nekom drugom tlu koje iz bilo kog razloga nije podobno za proizvodnju hrane”, kaže Šamatić dodajući da je, prema studiji koju je sproveo INET institut iz Beograda, ova biljka uspela da opstane i na jednom pepelištu u Obrenovcu.

Naš sagovornik tvrdi da za uzgajanje ove visokoenergetske biljke nisu potrebne nikakve posebne agrotehničke mere, a proizvodnja je, kako kaže, identična kao proizvodnja kukuruza.

„Jedino što mora mora u prvoj i drugoj godini da se izvrši zaštita od korova. Nije potrebno čak ni đubrenje, jer se miskantus sam đubri preko leta, a preko zime se ostavlja na njivama da opadne list, sam vraća sokove iz stabljike u koren, i na proleće, kada je kosidba, vi imate 20 tona suve biljne mase koja je odmah spremna za preradu“, kaže Jovan.

Iako se pretežno koristi kao energent, to nije jedina namena miskantusa.

„Upotrebljava se, takođe, kao izolacija za kuće, zamena za mineralna ulja, u proizvodnji plastike, prave se i neki auto delovi kao što su volani, instrument table i branici. Naprednije zemlje to uveliko rade, ali u Srbiji to još uvek nije zaživelo“, tvrdi Jovan.

PROIZVODONJA ELEKTRIČNE ENERGIJE – MOGUĆE, ALI SKUPO

Gordana Dražić, profesorka Fakulteta za primenjenu ekologiju u Beogradu, smatra da Srbija ima pogodno tlo za razvoj miskantusa, ali da je priča o o biljkama koje se mogu koristiti kao energenti utihnula nakon što se povela rasprava o tome da li je isplativije gajiti nešto što će biti hrana ili nešto što će biti gorivo.

„Ako vi želite od bilo kog energetskog useva, pa i od miskantusa, da proizvodite električnu energiju, ona će biti znatno skuplja ako je uzgajate na zemljištu, nego da se proizvodi u hidroelektranama“, kaže Dražićeva za naš portal

S obzirom na to da Srbija još uvek nema ekonomske uslove za ovako nešto, sasvim je normalno u našoj zemlji, tvrdi Dražićeva, da se ova biomasa koristi za grejanje u domovima ili u nekim manjim objektima.

„Kada bi se u ove svrhe uzgajao miskantus, onda bi se značajno smanjio pritisak na šume, jer se danas u Srbiji šume troše na granici izdrživosti ekosistema“, ocenjuje naša sagovornica.

Profesorka kaže da prve godine od sadnje miskantusa nema nikakvog prinosa, tek se u naredne 4 do 20 godina može imati stabilan prinos koji bi otplatio celokupnu investiciju u periodu od 5 godina.

„Trošak postoji samo u godini zasnivanja plantaže, nakon toga više nije potrebno da se miskantus zaliva, niti da se đubri, ore ili prska pesticidima. Sve što vam preostaje jeste ubiranje prinosa“, kaže ona.

Osim u Šapcu, zasadi miskantusa u Srbiji nalaze se i u zemunskom Institutu za primenu nuklearne energije, komunalnoj deponiji u Čačku, odlagalištu pepela i šljake u termoelektrani „Nikola Tesla“ B u Velikim Crljenima, na deponiji jalovine u Kolubari, na močvarnom zemljištu u Zasavici kod Sremske Mitrovice, ali i na degradiranom poljoprivrednom zemljištu u Loznici, kao i u Vršcu na černozemu.

GORIVO BUDUĆNOSTI

Uzgajanje miskantusa u Srbiji moralo bi što pre da zaživi u većoj meri, smatra Jovan Šamatić, a razlog za to je jednostavan.

„Proizvođači drvnog peleta su masovno krenuli u taj posao, a drveta nema dovoljno za sve. Miskantus je biljka koja predstavlja jedini obnovljivi izvor energije koji svake godine rađa, pa u tom smislu ne postoji velika razlika između drvnog i peleta koji se pravi od ove trske“, kaže on.

Miskantus se kao bioenergent uveliko koristi u Kanadi, Irskoj, Velikoj Britaniji, Češkoj, Nemačkoj i Danskoj, a predviđa se da će u narednim godinama postati značajna sirovina koja će zameniti fosilne izvore energije kao što su ugalj, nafta i zemni gas.

Izvor: BKTVNews/Lazar Milojević

Na SAMO 200 km od Beograda: Ovoj zemlji su podhitno potrebni radnici, plata je 710 e, ali postoji jedan mali uslov!

Mađarska policija objavila je oglas za zapošljavanje 3.000 “lovaca na migrante” za ispomoć oko 10.000 policajaca i vojnika koji trenutno patroliraju duž granice sa Srbijom, ojačane bodljikavom žicom kako bi se sprečio ulazak migranata.

Posao i plata su zagarantovani kao i mogućnost smeštaja!

Novi regruti će, poput policajaca, imati pištolje sa pravim mecima, kao i biber-sprej, pendreke, lisice i zaštitnu opremu, prenosi danas Bi-Bi-Si.

Broj migranata koji pokušavaju da pređu mađarsko-srpsku granicu trenutno stagnira na manje od 200 dnevno.

Novi čuvari će početi da rade u maju sledeće godine, a pre toga treba da prođu šestomesečnu obuku, saopštila je policija.

Kandidati moraju da budu stariji od 18 godina, u dobroj fizičkoj kondiciji i moraju da prođu psihološki test, rekao je za mađarsku državnu televiziju policajac Žolt Požgaj i dodao da će čuvari prva dva meseca imati platu od 150.000 forinti (480 evra), a posle toga 220.300 forinti (oko 710 evra).

Poslednji podaci pokazuju da je broj migranata koji stižu na južnu mađarsku granicu prema Srbiji spao na manje od 200 osoba dnevno.

Izvor: informer

KOMISIJA U SRBIJI PRODAJE DOBOŠ STANOVE: Evo u kojim gradovima će se prodavati stanovi od 3.500 do 6.000 e, i od 32 do 65 kvadrata!

Komisija za davanje u zakup, otuđenje i pribavljanje nepokretnosti u javnoj svojini opštine Bački Petrovac raspisala je oglas za prodaju nepokretnosti.

Za 14.947,40 evra prodaje se dvosoban stan na drugom spratu u Bačkom Petrovcu, od 57.49 kvadratnih metara. Dvosoban stan od 53,65 kvadrata u Bačkom Petrovcu prodaje se po početnoj ceni od 13.949 evra.

Dvosoban stan od 57,49 kvadrata u Bačkom Petrovcu košta 14.974,40 evra, dok za jednosoban od 24,93 kvadrata u istom gradu treba platiti 6.481,80 evra. Stan u prizemlju od 55,74 kvadrata u Bačkom Petrovcu ima početnu cenu od 14.920 , a za stan na prvom spratu od 60,71 kvadrat valja pripremiti najmanje 15.784,60 evra.

Prodaje se i trosoban stan od 70,67 kvadrata u Kulpinu po početnoj ceni od 18.374,20 evra. Berbernica u Magliću od 21 kvadratni metar ima početnu cenu 3.570 evra, dok poslovni prostor sa zgradama od 170 kvadrata u istom selu košta 21.590,00 evra. Za etažni deo poslovno stambene zgrade u Kulpinu, površine 62.55 kvadrata početna cena je 10.633 evra.

Grafički pregled nepokretnosti, akt o vlasništvu, kao i pregled nepokretnosti može se obaviti u Direkciji za građevinsko zeljmište opštine Bački Petrovac od 8 do 12 časova.

Onaj ko ponudi najvišu cenu za nepokretnosti biće izabran za kupca, a ponude se dostavljaju u zatvorenoj koverti za Komisiju za davanje u zakup, otuđenje i pribavljanje nepokretnosti u javnu svojinu opštine Bački Petrovac. Rok za podnošenje prijava je 30 dana , otvaranje prispelih ponuda planirano je za 14. oktobar u maloj sali zgrade opštine Bački Petrovac.

Izvor: B92

NEVEROVATNA PRILIKA: Prodaja GARSONJERA u Beogradu, Novom Sadu i Nišu od 3.000 do 8.000 evra! (PONUDA)

Beograd — Da li je život moguć u 8, 10, ili 25 metara kvadratnih? Ako niste mnogo zahtevni, a želite da se skućite, za vas su pravi izbor takozvani “mini“ stanovi od po par hiljada evra!

Kod nas su retka pojava, ali je na zapadu, na primer u Francuskoj, ova pojava veoma rasprostranjena, jer cena kvadrata u Parizu dostiže i neverovatnih 40.000 evra.

Kod nas je situacija drugačija, ali recimo novac koji biste u Beogradu potrošili za učešće za stan, možete da usmerite u kupovinu mini stana, a ako umete da organizujete svoj životni prostor u takvom stančiću možete smestiti sve što vam je potrebno za život.

Mali stanovi mogu da budu veoma lepi ako imate dovoljno mašte, vremena i volje da ih lepo sredite. Tako stan manji od 20 kvadrata, pa i onaj koji ima tek 10 kvadratnih metara, može da bude prostor u koji ćete moći sve da smestite. A najlepše od svega je što, novac koji vam je potreban za takav stan, čak i u centru Beograda, mahom ne prelazi 10.000 evra.

Mini stanovi – Beograd, Novi Sad, Niš, Jagodina…

 

U ponudi, primera radi, možete naći mini stan u Novom Sadu za svega 7.000 evra. Poređenja radi, toliko novca, potrebno vam je samo za učešće za kredit za stan od 35 kvadrata u Beogradu. Ovakvom investicijom, mogli biste da dobijete stan od 15 kvadrata, koji je odmah useljiv, ima TA grejanje, garažu i interfon, a reč je o novogradnji. Kako je naznačeno u oglasu, ova garsonjera je uknjižena, dvorišna, a stan ne zahteva veća ulaganja.

U Novom Sadu je u ponudi i mini stan od 12 kvadrata, cena – 6.500 evra. Reč je o nekretnini u centralnoj novosadskoj lokaciji, koja je uknjižena, ima telefon, garažu, odmah je useljiva, grejanje je TA. Ponuda mini stanova je raznovrsna i u prestonici. Tako, recimo, u ponudi je mini stan od 12 kvadrata u Beogradu, na Karaburmi, po ceni od 8.000 evra. Stan je uknjižen, ima telefon, TA grejanje.

U Zemun polju, recimo, možete za iste pare da kupite nešto veći stančić – od 16 kvadrata. Stan je u suterenu, renoviran, a ima telefon, kablovsku, internet… Kako je navedeno u oglasu “garsonjera u suturenu, komplet sređena i sa urednom dokumenatacijom za legalizaciju”.

U Nišu, za 7.000 evra može da se kupi mini stan od 18 kvadrata. Reč je o delu grada Pantelej, a stan je stara gradnja, uknjižen, odmah useljiv i u prizemlju.

Vlasnik koji je oglasio prodaju navodi da je reč o kući koja se sastoji iz dve garsonjere, od 22 i 18 kvadrata. Veća košta 9.900 evra. Dokumentacija je, tvrdi on, uredna, a infrastruktura funkcionalna, dok je kraj miran.

I Jagodina ima mini stanove. Tako jedan na Koloniji od 18 kvadratnih metara, košta 8.200 evra. Garsonjera je kompletno renovirana, ima hodnik, kupatilo, sobu, izdvojenu kuhinju… I sve to u 18 kvadrata.

Izvor: B92

NEREALNA PONUDA: U ovom SPRSKOM gradu počela je MASOVNA PRODAJA STANOVA, cena kvadrata je samo…

Ekonomska kriza diktira uslove tržišta i utiče na tražnju stanova, te je obim prodaje u Novom Sadu znatno manji nego pre desetak godina.

Na tržištu nekretnina nema značajnijih promena u odnosu na prethodne dve-tri godine, kažu u jednoj Agenciji za nekretnine. Ekonomska kriza diktira uslove tržišta i utiče na potražnju stanova, te je obim prodaje znatno manji nego pre desetak godina.

“Oseti se da na tržištu fali novca, kupovna moć je jako mala i to mi najbolje vidimo kroz zahteve. Kad nam se ljudi javljaju da traže neku nekretninu, to su uglavnom neke nekretnine do 20.000-30.000 evra i po tome vidite kakvo je stanje na tržištu. Zahteva za velike nekretnine praktično jako malo imamo”, kaže Eleonora Vasić iz agencije za nekretnine.

Lokacija je jedan od osnovnih kriterijuma kada se formira cena stana, te se tako u Novom Sadu stanovi na periferiji mogu naći za 580 evra za kvadrat, dok u centru ta cena iznosi i 1.300 evra.

Prilikom izbora nekretnine kupce, osim cene i lokacije, najviše zanima da li je objekat uknjižen. Praksa pokazuje da se uglavnom izbegava kupovina neuknjiženih stanova, ali postoje i drugačiji primeri.

“Imamo situaciju da ljudi uđu u priču sa prodavcima takvih nekretnina i čekaju da prodavac završi legalizaciju, znači oni čak i kad i kaparišu takvu nekretninu i čekaju da se ta legalizacija završi da prodavac uknjiži nekretninu na svoje ime i oni da onda sklope kupoprodajni ugovor”, kaže Eleonora Vasić.

Advokati takođe svojim klijentima prilikom izbora stana savetuju da prvenstveno provere da li je ona uknjižena na prodavca.

“Ukoliko nije uknjižena, onda treba da proveri da li je dobijena građevinska dozvola i koji su razlozi zašto nije ista uknjižena. To može biti zato što se vodi postupak legalizacije kod Gradske uprave za urbanizam. Tako da to su u stavri razlike da li je uknjižena ili ne i u zavisnosti od toga kupac, budući vlasnik te nepokretnosti, treba na samom početku proveri”, objašnjava advokat Nenad Cvejić.

Dodaje da svojim klijentima savetuje da uglavnom izbegavaju nekretnine koje još nisu legalizovane, međutim, kupci se neretko odlučuju za takve upravo zato što im je cena znatno povoljnija.

Izvor:  B92

ŠANSA KOJA SE NE PROPUŠTA: Onima koji prođu selekciju ponudićemo posao na NEODREĐENO VREME i ATRAKTIVNU ZARADU, poručuju iz kompanije!

Onima koji prođu selekciju ponudićemo posao na neodređeno vreme i atraktivnu zaradu, poručuju iz kompanije.

Kompanija “Lidl Srbija” pozvala je sve zainteresovane kandidate da se prijave na konkurs za buduće rukovodioce prodavnica koji traje do kraja godine, a počeli bi sa radom u 2018. godini, kada se očekuje da će “Lidl” početi rad sa potrošačima, otvarajući više prodavnica istovremeno.

Poziv je namenjen svima koji imaju minimum srednju stručnu spremu, dok je iskustvo u radu sa kupcima prednost, ali ne i obavezujući uslov, navode iz kompanije.

Kompanija “Lidl” traži, kako je navedeno u saopštenju, odlučne ljude, koji mogu da upravljaju radom prodavnice i rukovode timom. Više informacija o kompaniji pronađite na ovom linku.

“Onima koji prođu selekciju ponudićemo posao na neodređeno vreme i atraktivnu zaradu, uz obaveznu obuku u inostranstvu u trajanju od minimum devet meseci za koju su pokriveni svi troškovi. Nakon što zaposleni postane rukovodilac i preuzme odgovornost nad prodavnicom, dobija na korišćenje službeni automobil koji mu je na raspolaganju 24 sata i u privatne svrhe”, poručuju iz kompanije.

OVO JE PRILIKA DA ZA POSAO KOJI VOLITE dobijete BOGATSTVO: 115.000 e za 9 meseci rada, 3 meseca odmora, slobodni vikendi i SMEŠTAJ!

Kandidati se traže u gradovima u kojima “Lidl” planira da otvori svoje prodavnice, piše u saopštenju, a reč je o Beogradu, Boru, Valjevu, Vršcu, Gornjem Milanovcu, Zrenjaninu, Inđiji, Jagodini, Kikindi, Kragujevcu, Kruševcu, Leskovcu, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Smederevu, Somboru, Subotici, Užicu, Čačku i Šapcu.

Kako je nedavno rečeno Tanjugu u toj kompaniji, radovi su trenutno u fazi da je prodavnica u Smederevu završena, dok su u poodmakloj fazi i gradilišta u Zrenjaninu, Boru, Šapcu i u Ulici Vojislava Ilića u Beogradu.

Početkom avgusta otpočela je gradnja na još pet lokacija: u Subotici, Novom Sadu, Nišu i dve beogradske opštine – Borči i Vidikovcu.

U toku je izgradnja velikog logističkog centra u Staroj Pazovi iz koga će se ove prodavnice snabdevati.

“Iako će izgradnja centra i pomenutih prodavnica biti završena sledeće godine, ‘Lidl’ planira početak rada sa potrošačima tokom 2018. godine, otvarajući više prodavnica istovremeno”, rečeno je Tanjugu u toj kompaniji.

Izvor: Tanjug

NEVEROVATNA PONUDA, A KUPACA NIGDE: Kuću od 100 m2 i hektara zemlje NIKO NE ŽELI, a košta samo 6.000 EVRA!

Nadomak Šapca nalazi se seosko imanje sa kućom od 100 m2, hektarom okućnice i pomoćnim zgradama koja se može kupiti za svega 6.000 evra, međutim kupaca nigde na vidiku.

Prodavci tugaljivim glasom prepričavaju muke, uglavnom slične, koje su ih naterala da se odreknu očevine.

Milenija K. iz jednog pocerskog sela kaže da se, posle skoro 40 godina, odrekla bračnog života, što je razlog da ona i njen sada već bivši suprug oglase na prodaju sve što su stekli i nasledili, pišu Večernje novosti.
“Zašto da ne zamenimo stan? Šta mu fali, lako bismo dobili kuća sa dvorištem”, objašnjava svoju logiku sredovečni bračni par koji pokušava da se reši garsonjere u takozvanom Centru 1 u Šapcu. Razgovor je naglo prekinut kada smo počeli da se raspitujemo da li je njihov stan legalan i jesu li jedini vlasnici.

“Oženio se mlad, ali mu je žena umrla, a kad sam došla za njega, nisam ni sanjala da nikada svoje dete neću imati. Posle, kako mu je koja kćer stasavala i kada se sin odselio, on se propio. Počeo i ruku na mene da diže. E, pa nećeš, vala, pod stare dane”, otresita je Milenija, koja je namerila da ide u starački dom kad sve rasproda.

SVANULO U SRBIJI: Kuća gotova za dan, kvadrat 190 evra!

Na drugom kraju, u sremskom selu Klenak, nepunih pet kilometara od centra Šapca, baka Mara I. prodaje kuću da bi se pridružila sinovljevoj porodici u Beogradu.

“Eh, išla bih kod sina i sutra, ali ne mogu sve ovo ostaviti pusto, a niko kuću u selu ni da pogleda, iako je na glavnom šoru. Uđi da vidiš. Ima sve. I pomoćnu zgradu i ostale prostorije, i kotobanju (čardak). Bašta 30 ari. Samo ako hoćeš da radiš. A neće biti mnogo skupo”, priča Mara s prozora, ali cenu da kaže neće, izgovarajući se da se pita isključivo sin.

Lokalni oglasnici prepuni su sličnih ponuda: kuća u Beljinu (opština Vladimirci), sa hektarom placa i 10 ari šume prodaje se za 9.000 evra. U Jaloviku, domaćinstvo na 86 ari, s kućom od 120 kvadrata i svim pratećim objektima – 6.000 evra. U selu Dublje (opština Bogatić), kuća i pomoćni objekti na 65 ari placa, 120 stabala višnje i 10 ari šume, sve za 12.000 evra.

Ove više nego skromne cene, kažu poznavaoci prilika, padaju za nekoliko hiljada evra prilikom cenkanja. Jer mnogobrojni su i oglasi zainteresovanih za kupovinu svega ovoga, ali po ceni do 4.000 evra. U zamenu za domaćinstva, nude se i mali stanovi od dvadesetak kvadrata, s lokacijom u strogom centru Šapca, ali sami smo se uverili da se mahom radi o neuslovnim prostorima, nastalim od garaža ili pomoćnih prostorija.

Agenti za promet nekretnina vrlo dobro znaju da kupci u širokom luku zaobilaze kuće u kojima se dogodilo samoubistvo ili neki zločin, čega je, nažalost, sve više. Na primer, spratna kuća u blizini autobuske stanice u kojoj je unuk udarcima čekićem usmrtio troje penzionera godinama je bezuspešno u ponudi.

Izvor: BKTVNews

OVAJ posao će Srbi već sutra početi da rade: Sediš na stolici i zarađuješ od 60.000 do 170.000 dinara MESEČNO!

Za dvadesetak godina, zarada ovog čoveka bila je više od verovali ili ne nekoliko stotina miliona dinara!

Većina ljudi planira svoj život u poznim godinama, to jest cvetu starosti. Jedan deo ljudi skriva određenu sumu u slamarici, neki su revnosno uplaćivali u određeni penzioni fond, treći se i dalje nadaju velikoj finansijskoj injekciji.

Šta god da je vaše rešenje, rešenje koje je imao ovaj čovek za ovu vrstu problema nateraće vas na razmišljanje.

POČELA PRODAJA NEKRETNINA: Stanovi od 66 do 85 kvadrata za 6.000 eura, evo kako najbrže da kupite!

U blizini Zoo parka u Bristolu (Engleska) postoji parking za oko 150 automobila i 8 autobusa. Tokom 25 godina svog radnog veka, parking je naplaćivao vrlo ljubazan čuvar parkinga. Cena parkinga iznosila je £2.50 za automobile (oko 4$) i £7.50 za autobuse (oko 12$). PREBACITE OVO SAMO U DINARE, računica je opet neverovatna!

Jednog dana, nakon 25 godina redovnog dolaska na posao, čuvar se jednostavno nije pojavio. Logično, Uprava ZOO vrta je pozovala Gradsku Upravu i zatražila drugog čuvara parkinga. Međutim, Gradska Uprava je odgovorila da je to parking koji nije u njihovoj, već iskljucivo u nadleznosti samog ZOO vrta. I dok su oni pregledali spiskove i pokušvali da shvate za koga je čuvar radio, čovek o kojem se vodila rasprava, verovatno je sedeo u svojoj vili negde u Španiji, na Karibima (ili nekoj slicnoj destinaciji).

ZLATIBORAC TRAŽI RADNIKE: Ubih se da nađem radnike, a dajem 70.000, hranu i smeštaj!

Izvor: Srbijadanas

POČELA PRODAJA NEKRETNINA: Stanovi od 66 do 85 kvadrata za 6.000 eura, evo kako najbrže da kupite!

Kreditna aktivnost u Srbiji već poduže tavori. Dok građani kako-tako i podižu kredite, privreda kao da je odustala

Tako podaci Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije govore da je kod pravnih lica broj uzetih kredita povećan 0,6 odsto. Još je gore u preduzetničkim vodama, gde je suma uzetih kredita povećana gotovo simoblično – oko 0,4 odsto. Istina, uzete kredite i mali i veliki nešto redovnije vraćaju: kod preduzeća je docnja 14,3 odsto, a to je pet procenta manje nego na samom početku godine, a kod preduzetnika je 16,1 odsto – i oni su se popravili 0,2 procenata.

Kada se zajmovi ne vraćaju, sledi prinudna naplata. Podižu se hipoteke, angažuju sudski izvršitelji. Uglavnom sve ono što se nudi zvarši na sajtu “Doboš“. A ponuda je tu dobra da se mogu opremiti i mali i veliki biznisi. Osim predmeta svojih dužnika koje nude banke, tu su i predmeti, odnosno oprema, koja je zbog stečaja stigla do prinudne napate. Nije lako prodati ni poslovni prostor ni opremu. Zato, umesto ponuđene cene, pored sve više ponuda stoji “cena po dogovoru” ili “pogodba”.

ZLATIBORAC TRAŽI RADNIKE: Ubih se da nađem radnike, a dajem 70.000, hranu i smeštaj!

Na sveru Bačke u Kanjiži prodaje se stari mlin-pekara sve to plus parcela po ceni od 189.618 evra. Sve se nalazi na Subotičkom putu, a prodavac je poverilac Holding kapital iz Beograda.

Da posao s pekarom i nije baš nešto profitabilan govori podatak da se u Feketiću prodaje pekarska peć za 250.000 dinara.

Akcije smo navikli da vidimo u prodavnicama svekolike robe. Sve češće ih ima i na “Dobošu”. Od onoga što se može izdvojiti po principu skoro pa džabe tu je stan od 66 kvadrata u Srpskom Itebeju koji se nudi po 4.500 evra. Veća je cena, ali veći i stan u Srpskoj Crnji: u prizemlju je, a za 85 kvadrata treba dati 6.000 evra. Ko za sebe misli da ima šansu da tamo počne poslovnu aktivnost, eto prilike da se prvo skući.

U Kovinu se na prodaju nude kolska vaga, silos, temelj za sušaru, i to sve za 243.887 evra. Biznis, eto, nije odmakao dalje od temelja, a novom kupcu može se samo poželeti više sreće. Prodavac je Erste banka.

SVANULO U SRBIJI: Kuća gotova za dan, kvadrat 190 evra!

U Vršcu se na prodaju našala štamparija i kompetna oprema za proizvodnju ambalaže za lekove. Unikredit lizing to nudi na prodaju, a može i opet na lizing.

U Pećincima nije išao posao vezan za gumeni kondenzator. Sada se on nudi po 2.680 evra.

Šta će biti s opremom i hoće li realno novi vladsnici imati više sreće, posebno kada znamo da je država ovu 2016, proglasila za Godinu preduzetništva? O drugoj šansi profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Blagoje Paunović kaže:

“O tome zašto mala i srednja preduzeća kod nas ne uspevaju mogla bi se napisati studija”, kaže on on. – Evo, da nabrojim samo nekoliko razloga: to su visoki porezi, nedostupni izvori finansiranja, koji su često pod nepovljnim uslovima, nedostatak preduzetničke kulture… Što se tiče stečaja, on bi trebalo da bude druga šansa za preduzetnike. U Americi je to tako i obično znači novi početak. Kod nas je to najčešće uvod u likvidaciju. Nije to tako teško objasniti. Preduzeća koja se kod nas nađu u toj poziciji često su u tako lošem stanju da je posle neuspelog stečaja likvidacija najčešeće rešenje koje se samo nameće.

Izvor: Bktvnews

ZLATIBORAC TRAŽI RADNIKE: Ubih se da nađem radnike, a dajem 70.000, hranu i smeštaj!

“Kuknjava na besposlicu, a ja se ubih da nađem radnike”.

Radovan Rašković razglasio je od Užica do Prijepolja – ima li ikog ko bi radio u njegovoj katrani na Zlatiboru. Plata preko 70 hiljada dinara mesečno.

– Kuknjava na besposlicu, a ja se ubih da nađem radnike. Svi bi da zadnjice uvale u komotne fotelje, malo ko da poturi grbaču – žali se jedini katrandžija u Srbiji.

Jednog radnika ima, a još trojica su mu potrebna. Plaća tri hiljade dnevnicu, troškove prevoza, daje dva obroka, plus marendu. Ne radi se nedeljom, nikad na crveno slovo, ali nikog da čupa borove panjeve.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: PRODAJA STANOVA u SRBIJI 4.500 evra za 66 kvadrata i 6.000 evra za 85 kvadrata!

Katkad navrate neki željni posla, ali kod Radovana ne opstaju kilavi Radovani.

– Jedan je radio dva-tri dana i više se nije vratio. Drugi je izdržao do doručka. Zagrizao režanj salame i parče paradajza, pružio ruku i otišao. Još sam morao da ga vozim do autobuske stanice da bi mogao da se vrati u Priboj. Za taj posao majka mora da rodi ‘ajduka’ – veli katrandžija.

Krvav posao, ali dobra zarada

Sve “crno zlato” od zlatiborskih borova Rašković proda u Švedskoj. Ove godine je izvezao 16 tona, tvrdi, da je imao još trojicu uz sebe, otpremio bi 20 tona.

– Krvav je ovo posao, ali se i dobro zaradi. Isplati mi se da svaki dan putujem iz Nove Varoši – priča Blagoje Grbić, jedini Raškovićev radnik.

SRBI na JUGU počeli da zarađuju gomilu novca: Najveća plantaža ove biljke se nalazi u Srbiji, a njen kilogram košta FIKSNO 180.000 dinara!

Katran se pravi destilacijom borovih panjeva. Priča Radovan da od njegove, pa do Moldavije, više nema nijedna katrana. Hrani troje dece, suprugu, zanemoćalog oca…

– Onomad mi je Šveđanin sa kojim trgujem priznao: “Mi smo bogata zemlja, nama trebaju takvi kao vi, siromašni, za prljave i teške poslove – sleže ramenima Radovan Rašković.

Jeste da ga je Šveđanin ujeo za srce, ali taj nadmenik nikad neće saznati za smicalicu koju mu je Radovan smestio još poodavno.

Posao pokrenuo zahvaljujući razgovoru koji je čuo u kafani

Kafana u Mačkatu, 2010. godina… Radovan sa čašicom u ruci i mišlju u glavi – kako prehraniti čeljad. Za susednim stolom sedeli su stranci u društvu nekih naših. Bacio Rašković uvo pa osluškivao.

– Šveđani su pričali da im treba katran, da je najbolji sa Balkana, ali da nemaju gde da ga kupe. Kao iz topa skočih i kazah: “Ja ću vam proizvoditi katran”. Tad ni motornu testeru nisam imao, a kamoli katranu – seća se.

BEOGRAĐANI SE DOSETILI KAKO DA ZARADE 100 EVRA ZA DAN: Ovo je sve popularniji način da se uzmu pare!

Ruka ruci… Kud će, šta će… Setio se da u rodnoj Mokroj Gori ima devet katrana, koje, doduše, danas ne rade. Proradio mu kliker.

– Sve ovo što vidite, sve šume i katrane, sve je ovo moje – hvalio se Šveđanima tuđim imetkom. Skandinavci su naseli. Dali mu još i kaparu. Brže-bolje otišao je na Zlatibor, našao plac usred šume, nabavio mašine, jer su kupci insistirali na rokovima.

– Sve što sam imao uložio sam u katranu. Bilo je dana kad sam jeo jednom dnevno, ali se odricanje isplatilo – prepričava Radovan.

Izvor: Blic/Srbijadanas