Category Archives: Zarada

Kako zaraditi kupujući?

SUOČIMO SE, ŽIVOT SA OŠTEĆENJEM SLUHA MOŽE BITI FRUSTRIRAJUĆI, ČAK I OPASAN. SLUŠNI APARATI MOGU DA VAM OMOGUĆE DA FUNKCIONIŠETE BOLJE U SVIM PODRUČJIMA ŽIVOTA.

zonex slusni a

Slušni aparati će vam povratiti bogatstvo zvuka oko vas koji niste osetili godinama, tako da je kupovina istih investicija koja je vredna novca. Svaka osoba ima različitu reakciju kada dođe u dodir sa slušnim aparatom po prvi put. Period adaptacije je individualan i zavisi od vaših afiniteta i načina života. Malo po malo navićićete se na aparat, pogodnosti koje on pruža i početi da živite normalan život na koji ste ranije navikli.
Zastanite za momenat i pomislite na zvuk oko vas koji vam obogaćuje život, smeh dece, pesma ptica, glas voljenih osoba i prijatelja, muzika simfonijskog orkestra… Mogućnost da čujemo sve ove zvukove ispunjava naš život i čini ga kvalitetnijim. Jasan sluh ne samo da utiče na razumevanje ljudi na poslu, kolega, familije, već nas štiti od opasnosti u svakodnevnom životu, u saobraćaju, na ulici.
Ne lišite se zdravlja, već uložite pametno.

BILJKA KOJA U SRBIJI DONOSI VELIKE PARE: Uspeva na BILO KOM ZEMLJIŠTU, uložite 15 dinara, a zarada je skoro 10.000 EVRA! (FOTO)

Trska miskantus ili “gorivo budućnosti”, kako je još nazivaju, iako nedovoljno poznata u našem društvu, u Srbiji može doneti zaradu od 1.200 evra po hektaru na godišnjem nivou.

Slonova trava ii kineski šaš, kako se ova biljka drugačije zove, koristi se kao energetski usev, odnosno kao biomasa za energetska postrojenja, kao i za poboljšanje kvaliteta degradiranog zemljišta.

MALO ULAGANJA, MALO TRUDA – VELIKA ZARADA

Biomasa trenutno nije u većoj meri aktulena kod nas, ali ima tendenciju porasta, tvrdi porodica Šamatić iz Šapca koja je pionir u uzgajanju miskantusa.

Rizom, odnosno koren biljke, ova porodica uvozi iz Austrije, a pre 4 godine su ga zasadili na 8 hektara i danas, kako kažu, imaju ogroman prinos.

“Na jedan kvadratni metar poseje se jedan rizom koji, u zavisnosti od naručene količine, košta od 15 do 18 dinara. Tri do četiri godine nakon sadnje, na tom kvadratnom metru imate od 200 do 250 rizoma, što znači da ste svoj ulog povećali 250 puta”, kaže Jovan Šamatić za BKTVNews.

Sa jednog hektara zemlje Šamatići dobiju 20 tona suve biljne mase, potom ga prodaju poznatom kupcu za 50 do 60 evra po toni, što znači da na godišnjem nivou zarade 1.200 evra, a budući da imaju zasade miskantusa na 8 hektara, ukupni godišnji profit im je skoro 10.000 evra.

Od miskantusa se pravi pelet ili briket koji uvek ima konstantan kvalitet sagorevanja, za razliku od drvnog peleta čija kalorijska vrednost zavisi od kvaliteta drveta.

Jovan kaže da ova biljka, koja je nastala ukrštanjem šećerne i kineske trske, ne zahteva poseban kvalitet zemljišta.

“Miskantus kultiviše degradirano zemljište, štaviše može rasti i na kontaminiranom zemljištu ili na nekom drugom tlu koje iz bilo kog razloga nije podobno za proizvodnju hrane”, kaže Šamatić dodajući da je, prema studiji koju je sproveo INET institut iz Beograda, ova biljka uspela da opstane i na jednom pepelištu u Obrenovcu.

Naš sagovornik tvrdi da za uzgajanje ove visokoenergetske biljke nisu potrebne nikakve posebne agrotehničke mere, a proizvodnja je, kako kaže, identična kao proizvodnja kukuruza.

„Jedino što mora mora u prvoj i drugoj godini da se izvrši zaštita od korova. Nije potrebno čak ni đubrenje, jer se miskantus sam đubri preko leta, a preko zime se ostavlja na njivama da opadne list, sam vraća sokove iz stabljike u koren, i na proleće, kada je kosidba, vi imate 20 tona suve biljne mase koja je odmah spremna za preradu“, kaže Jovan.

Iako se pretežno koristi kao energent, to nije jedina namena miskantusa.

„Upotrebljava se, takođe, kao izolacija za kuće, zamena za mineralna ulja, u proizvodnji plastike, prave se i neki auto delovi kao što su volani, instrument table i branici. Naprednije zemlje to uveliko rade, ali u Srbiji to još uvek nije zaživelo“, tvrdi Jovan.

PROIZVODONJA ELEKTRIČNE ENERGIJE – MOGUĆE, ALI SKUPO

Gordana Dražić, profesorka Fakulteta za primenjenu ekologiju u Beogradu, smatra da Srbija ima pogodno tlo za razvoj miskantusa, ali da je priča o o biljkama koje se mogu koristiti kao energenti utihnula nakon što se povela rasprava o tome da li je isplativije gajiti nešto što će biti hrana ili nešto što će biti gorivo.

„Ako vi želite od bilo kog energetskog useva, pa i od miskantusa, da proizvodite električnu energiju, ona će biti znatno skuplja ako je uzgajate na zemljištu, nego da se proizvodi u hidroelektranama“, kaže Dražićeva za naš portal

S obzirom na to da Srbija još uvek nema ekonomske uslove za ovako nešto, sasvim je normalno u našoj zemlji, tvrdi Dražićeva, da se ova biomasa koristi za grejanje u domovima ili u nekim manjim objektima.

„Kada bi se u ove svrhe uzgajao miskantus, onda bi se značajno smanjio pritisak na šume, jer se danas u Srbiji šume troše na granici izdrživosti ekosistema“, ocenjuje naša sagovornica.

Profesorka kaže da prve godine od sadnje miskantusa nema nikakvog prinosa, tek se u naredne 4 do 20 godina može imati stabilan prinos koji bi otplatio celokupnu investiciju u periodu od 5 godina.

„Trošak postoji samo u godini zasnivanja plantaže, nakon toga više nije potrebno da se miskantus zaliva, niti da se đubri, ore ili prska pesticidima. Sve što vam preostaje jeste ubiranje prinosa“, kaže ona.

Osim u Šapcu, zasadi miskantusa u Srbiji nalaze se i u zemunskom Institutu za primenu nuklearne energije, komunalnoj deponiji u Čačku, odlagalištu pepela i šljake u termoelektrani „Nikola Tesla“ B u Velikim Crljenima, na deponiji jalovine u Kolubari, na močvarnom zemljištu u Zasavici kod Sremske Mitrovice, ali i na degradiranom poljoprivrednom zemljištu u Loznici, kao i u Vršcu na černozemu.

GORIVO BUDUĆNOSTI

Uzgajanje miskantusa u Srbiji moralo bi što pre da zaživi u većoj meri, smatra Jovan Šamatić, a razlog za to je jednostavan.

„Proizvođači drvnog peleta su masovno krenuli u taj posao, a drveta nema dovoljno za sve. Miskantus je biljka koja predstavlja jedini obnovljivi izvor energije koji svake godine rađa, pa u tom smislu ne postoji velika razlika između drvnog i peleta koji se pravi od ove trske“, kaže on.

Miskantus se kao bioenergent uveliko koristi u Kanadi, Irskoj, Velikoj Britaniji, Češkoj, Nemačkoj i Danskoj, a predviđa se da će u narednim godinama postati značajna sirovina koja će zameniti fosilne izvore energije kao što su ugalj, nafta i zemni gas.

Izvor: BKTVNews/Lazar Milojević

Posao za koji se u Srbiji GODINAMA ČEKA na birou, ovde dobijate odmah, samo je potrebno da se prijavite!

Prema najnovijim podacima, u Nemačkoj trenutno ima čak 691.000 slobodnih radnih mesta u raznim profesijama.

Nemačkoj su trenutno najpotrebniji radnici u socijalnoj zaštiti, maloprodaji i pripremi i dostavi hrane, kao i u građevinskoj industriji.

Da nemački poslodavci traže radnike iz Srbije, kao i sa čitavog prostora bivše Jugoslavije, potvrđuje Kadrija Mehmedović, predsednik udruženja povratnika “Reintegracije”.

“Nemački poslodavci su skloni da više plate ljude iz Srbije i iz regiona. Najtraženiji su građevinski radnici, koji su plaćeni između 1.800 i 2.300 evra mesečno bruto. Dakle, za molere, fasadere, keramičare, tesare, zidare i pomoćne radnike na građevini minimalna bruto satnica ide do 12,5 evra. Za radniek u maloprodaji i u ugostiteljstvu, kao što su kuvari, pekari, pica-majstori, preodavci u radnjama i kioscima brze hrane, minimalna satnica je devet evra, tako da radnici na ovim poslovima zarađuju u proseku 1.500 evra mesečno bruto”, kaže on.

Nemci, takođe, dodaje sagovornik, traže negovatelje, medicinske sestre, medicinske tehničare, lekare… Plate lekara se kreću između 3.000 i 4.000 evra mesečno bruto, a nega lica se plaća u proseku 1.900 evra.

U Nemačkoj su sada uveli značajnu novinu, pa se negom starijih lica mogu baviti radnici medicinske struke, s tim što moraju proći obuku od tri meseca u bolnici ili zdravstvenim centrima kod nas, koju bi zatim u Nemačkoj nastavili u trajanju od šest meseci, i naravno potreban je B1 nivo poznavanja jezika, za šta je dovoljno šest meseci učenja. Sada neko sa srednjom školom može da prođe obuku i radi ako želi.

Do posla u Nemačkoj u tri koraka

1) Posao tražite preko službe za zapošljavanje stranaca u Nemačkoj ili praćenjem konkursa koje objavljuju, kao i preko rodbine i prijateljskih veza.

2) Budući poslodavac podnosi zahtev za dobijanje radne dozvole i taj dokument se predaje nemačkom konzulatu da biste dobili ulaznu vizu.

3) Dobijate radnu dozvolu na tri goidne sa mogućnošću dobijanja stalnog boravka.

Za većinu poslova medicinske struke neophodan je B1 Nivo poznavanje nemačkog jezika, a za lekare specijaliste C1. Da biste nostrifikovali diplomu, potreban je nivo B2. Od 2016. godine, zaradnike sa prostora bivše Jugoslavije koji u Nemačku ulaze kao pomoćni radnici nije potrebna ni stručna ni jezička diploma, već znanje jezika na nivou A2. Na primer, ako ste električar, dovoljno je da govorite nemački tako da možete da se sporazumete sa klijentima na osnovnom nivou.

Izvor: BKTVNews

Na SAMO 200 km od Beograda: Ovoj zemlji su podhitno potrebni radnici, plata je 710 e, ali postoji jedan mali uslov!

Mađarska policija objavila je oglas za zapošljavanje 3.000 “lovaca na migrante” za ispomoć oko 10.000 policajaca i vojnika koji trenutno patroliraju duž granice sa Srbijom, ojačane bodljikavom žicom kako bi se sprečio ulazak migranata.

Posao i plata su zagarantovani kao i mogućnost smeštaja!

Novi regruti će, poput policajaca, imati pištolje sa pravim mecima, kao i biber-sprej, pendreke, lisice i zaštitnu opremu, prenosi danas Bi-Bi-Si.

Broj migranata koji pokušavaju da pređu mađarsko-srpsku granicu trenutno stagnira na manje od 200 dnevno.

Novi čuvari će početi da rade u maju sledeće godine, a pre toga treba da prođu šestomesečnu obuku, saopštila je policija.

Kandidati moraju da budu stariji od 18 godina, u dobroj fizičkoj kondiciji i moraju da prođu psihološki test, rekao je za mađarsku državnu televiziju policajac Žolt Požgaj i dodao da će čuvari prva dva meseca imati platu od 150.000 forinti (480 evra), a posle toga 220.300 forinti (oko 710 evra).

Poslednji podaci pokazuju da je broj migranata koji stižu na južnu mađarsku granicu prema Srbiji spao na manje od 200 osoba dnevno.

Izvor: informer

POČELO ZAPOŠLJAVANJE U SRBIJI i NAPOKON DRŽAVNI POSAO: Plata 60.000, a evo i koji su uslovi!

Renomirano javno preduzeće objavilo je konkurs za prijem novih zaposlenih.

Poreska uprava Srbije danas je objavila konkurs za prijem 100 poreskih inspektora, među kojima najviše za kontrole.  Rok za podnošenje prijava je osam dana.

Najveći broj inspektora biće zaposlen u Beogradu i Novom Sadu.

NEVEROVATNA PRILIKA: Prodaja GARSONJERA u Beogradu, Novom Sadu i Nišu od 3.000 do 8.000 evra! (PONUDA)

Direktorka Poreske uprave Dragana Marković nedavno je rekla da će prijem novih inspektora doprineti smanjenju prosečne starosti zaposlenih u toj službi koja je oko 56 godina.

Ona očekuje da bolji rad inspekcije omogući bolju naplatu poreskih prihoda i efikasniju borbu protiv sive ekonomije.

U Poreskoj upravi Srbije sada je oko 5.200 zaposlenih.

 Izvor: Srbijadanas

ŠANSA KOJA SE NE PROPUŠTA: Onima koji prođu selekciju ponudićemo posao na NEODREĐENO VREME i ATRAKTIVNU ZARADU, poručuju iz kompanije!

Onima koji prođu selekciju ponudićemo posao na neodređeno vreme i atraktivnu zaradu, poručuju iz kompanije.

Kompanija “Lidl Srbija” pozvala je sve zainteresovane kandidate da se prijave na konkurs za buduće rukovodioce prodavnica koji traje do kraja godine, a počeli bi sa radom u 2018. godini, kada se očekuje da će “Lidl” početi rad sa potrošačima, otvarajući više prodavnica istovremeno.

Poziv je namenjen svima koji imaju minimum srednju stručnu spremu, dok je iskustvo u radu sa kupcima prednost, ali ne i obavezujući uslov, navode iz kompanije.

Kompanija “Lidl” traži, kako je navedeno u saopštenju, odlučne ljude, koji mogu da upravljaju radom prodavnice i rukovode timom. Više informacija o kompaniji pronađite na ovom linku.

“Onima koji prođu selekciju ponudićemo posao na neodređeno vreme i atraktivnu zaradu, uz obaveznu obuku u inostranstvu u trajanju od minimum devet meseci za koju su pokriveni svi troškovi. Nakon što zaposleni postane rukovodilac i preuzme odgovornost nad prodavnicom, dobija na korišćenje službeni automobil koji mu je na raspolaganju 24 sata i u privatne svrhe”, poručuju iz kompanije.

OVO JE PRILIKA DA ZA POSAO KOJI VOLITE dobijete BOGATSTVO: 115.000 e za 9 meseci rada, 3 meseca odmora, slobodni vikendi i SMEŠTAJ!

Kandidati se traže u gradovima u kojima “Lidl” planira da otvori svoje prodavnice, piše u saopštenju, a reč je o Beogradu, Boru, Valjevu, Vršcu, Gornjem Milanovcu, Zrenjaninu, Inđiji, Jagodini, Kikindi, Kragujevcu, Kruševcu, Leskovcu, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Smederevu, Somboru, Subotici, Užicu, Čačku i Šapcu.

Kako je nedavno rečeno Tanjugu u toj kompaniji, radovi su trenutno u fazi da je prodavnica u Smederevu završena, dok su u poodmakloj fazi i gradilišta u Zrenjaninu, Boru, Šapcu i u Ulici Vojislava Ilića u Beogradu.

Početkom avgusta otpočela je gradnja na još pet lokacija: u Subotici, Novom Sadu, Nišu i dve beogradske opštine – Borči i Vidikovcu.

U toku je izgradnja velikog logističkog centra u Staroj Pazovi iz koga će se ove prodavnice snabdevati.

“Iako će izgradnja centra i pomenutih prodavnica biti završena sledeće godine, ‘Lidl’ planira početak rada sa potrošačima tokom 2018. godine, otvarajući više prodavnica istovremeno”, rečeno je Tanjugu u toj kompaniji.

Izvor: Tanjug

SRBI ostavljaju svoje poslove i SADE OVU BILJKU: Mesečno zarade prosečno 2.200 e! Ovo je trenutno najunosniji posao u regionu!

Verujem da ste čuli za biljku ”Žen šen”? A da li znate koja su njene osobine i koliko njen uzgoj može biti unosan posao?

Žen šen tj. ”koren života” dobrog kvaliteta košta i do 2.000 evra po kilogramu!

Da prvo vidimo, koji su efekti primene ove biljke. Žen-šen je tradicionalni psihofizicki tonik i stimulans. Koristi se kao opšti tonik, sredstvo za povećanje otpornosti organizma prema raznim stresnim situacijama i bolestima. Primena žen-šena odlaže pojavu zamora i poboljšava fizicke sposobnosti. 

POČELA PRODAJA NEKRETNINA: Stanovi od 66 do 85 kvadrata za 6.000 eura, evo kako najbrže da kupite!

Iako je prirodno stanište ove biljke Azija, Kina pre svih, tamo je više slobodno u prirodi nema! Zbog svojih svojstava ljudi se bukvalno bore oko njenog sakupljanja. Oni koje se profesionalno bave uzgojem, često kupuju čopore pasa, imaju osmatračnice kao i orjužje. Pored svega toga, kradice žen šena pokušavaju da provale na tuđi posed i uzmu dragoceno korenje. Uzgajivačima problem predstavlja i teren pogodan za uzgoj, koji je više brdovitog i visinskog tipa, pa je lopovima olakšan posao.

Sa druge strane, zbog pogodnog terena i u SAD je uzgoj žen šena unosan i popularan posao. Postoje specijalizovane radnje za otkup ove biljke u koje dolaze ljudi sa kofama iz celog sveta. Konkurencija je ogromna, ali kako neki kažu, posla i dalje ima za sve.

Da li je moguće ovde uzgajati žen šen?

Teško je, ali nije nemoguće. Da krenemo prvo od semena, definitivno ga morate poručiti iz inostranstva. Cena semenu nije skupa i to ne predstavlja problem, ali morate znati proceniti kvalitet istog. Druga stvar je naći pogodno zemljište. Najbolji znak da bi žen šen mogao uspeti je pronalazak velike količine paprati na nekoj površini. Dalje, vrlo je bitno da biljka bude u hladu, pa pored paprati bilo bi potrebno i da je pokriva debeli hlad od recimo bukve ili topole. Naravno vrlo je bitno da uzgoj ove biljke bude vaša velika tajna, jer zbog cene koju vidite predmet je krađa, takođe nađite najbolji način da vašu biljku zaštitite od glodara.

MA KAKVA MALINA, KAKVI BAKRAČI: Za posadjenu kocku OVOG VOĆA u vašoj bašti dobićete

Najbolje je zasaditi ga u jesen, a krajem proleća moćićete videti koje semenje vam je uspelo a koje nije. Neko će se osušiti, neko će pojesti glodari a neko će razviti cvetove sličnim jagodinim. Posle tog uspeha, jedino što vam je potrebno je strpljenje. Posle 8-10 godina, vaš žen šen će biti spreman za vađenje. A do tada ko zna koja će cena biti po kilogramu, jer je ona u konstantnom porastu!

Izvor: Srbijadanas

IMATE LI OVAKVU NOVČANICU OD 50 EURA: Ako se ovo nalazi na njoj vi ste STVARNO BOGAT ČOVEK!

Novčanica od 50 evra, veorvali ili ne, nekada ne vredi samo toliko.

Naime, neke novčanice mogu dostići i do 10 puta veću cenu na Internetu, a razlog za to je serijski broj u njihovom gornjem desnom uglu.

50e

ODMAH SE ZAPOSLITE u SMEDEREVU: Preko 300 radnih mesta HITNO!

Kolekcionari širom sveta neumorno licitiraju i spremni su da za jednu retku novčanicu plate mnogostruko više.

Pa sledeći put kada vam ruku dopadne jedna, pažljivo je pogledajte. Možda baš vi postanete bogataš.

50ee

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: PRODAJA STANOVA u SRBIJI 4.500 evra za 66 kvadrata i 6.000 evra za 85 kvadrata!

Izvor: Kurir, ebay

ZLATIBORAC TRAŽI RADNIKE: Ubih se da nađem radnike, a dajem 70.000, hranu i smeštaj!

“Kuknjava na besposlicu, a ja se ubih da nađem radnike”.

Radovan Rašković razglasio je od Užica do Prijepolja – ima li ikog ko bi radio u njegovoj katrani na Zlatiboru. Plata preko 70 hiljada dinara mesečno.

– Kuknjava na besposlicu, a ja se ubih da nađem radnike. Svi bi da zadnjice uvale u komotne fotelje, malo ko da poturi grbaču – žali se jedini katrandžija u Srbiji.

Jednog radnika ima, a još trojica su mu potrebna. Plaća tri hiljade dnevnicu, troškove prevoza, daje dva obroka, plus marendu. Ne radi se nedeljom, nikad na crveno slovo, ali nikog da čupa borove panjeve.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: PRODAJA STANOVA u SRBIJI 4.500 evra za 66 kvadrata i 6.000 evra za 85 kvadrata!

Katkad navrate neki željni posla, ali kod Radovana ne opstaju kilavi Radovani.

– Jedan je radio dva-tri dana i više se nije vratio. Drugi je izdržao do doručka. Zagrizao režanj salame i parče paradajza, pružio ruku i otišao. Još sam morao da ga vozim do autobuske stanice da bi mogao da se vrati u Priboj. Za taj posao majka mora da rodi ‘ajduka’ – veli katrandžija.

Krvav posao, ali dobra zarada

Sve “crno zlato” od zlatiborskih borova Rašković proda u Švedskoj. Ove godine je izvezao 16 tona, tvrdi, da je imao još trojicu uz sebe, otpremio bi 20 tona.

– Krvav je ovo posao, ali se i dobro zaradi. Isplati mi se da svaki dan putujem iz Nove Varoši – priča Blagoje Grbić, jedini Raškovićev radnik.

SRBI na JUGU počeli da zarađuju gomilu novca: Najveća plantaža ove biljke se nalazi u Srbiji, a njen kilogram košta FIKSNO 180.000 dinara!

Katran se pravi destilacijom borovih panjeva. Priča Radovan da od njegove, pa do Moldavije, više nema nijedna katrana. Hrani troje dece, suprugu, zanemoćalog oca…

– Onomad mi je Šveđanin sa kojim trgujem priznao: “Mi smo bogata zemlja, nama trebaju takvi kao vi, siromašni, za prljave i teške poslove – sleže ramenima Radovan Rašković.

Jeste da ga je Šveđanin ujeo za srce, ali taj nadmenik nikad neće saznati za smicalicu koju mu je Radovan smestio još poodavno.

Posao pokrenuo zahvaljujući razgovoru koji je čuo u kafani

Kafana u Mačkatu, 2010. godina… Radovan sa čašicom u ruci i mišlju u glavi – kako prehraniti čeljad. Za susednim stolom sedeli su stranci u društvu nekih naših. Bacio Rašković uvo pa osluškivao.

– Šveđani su pričali da im treba katran, da je najbolji sa Balkana, ali da nemaju gde da ga kupe. Kao iz topa skočih i kazah: “Ja ću vam proizvoditi katran”. Tad ni motornu testeru nisam imao, a kamoli katranu – seća se.

BEOGRAĐANI SE DOSETILI KAKO DA ZARADE 100 EVRA ZA DAN: Ovo je sve popularniji način da se uzmu pare!

Ruka ruci… Kud će, šta će… Setio se da u rodnoj Mokroj Gori ima devet katrana, koje, doduše, danas ne rade. Proradio mu kliker.

– Sve ovo što vidite, sve šume i katrane, sve je ovo moje – hvalio se Šveđanima tuđim imetkom. Skandinavci su naseli. Dali mu još i kaparu. Brže-bolje otišao je na Zlatibor, našao plac usred šume, nabavio mašine, jer su kupci insistirali na rokovima.

– Sve što sam imao uložio sam u katranu. Bilo je dana kad sam jeo jednom dnevno, ali se odricanje isplatilo – prepričava Radovan.

Izvor: Blic/Srbijadanas

VELIKA SRPSKA PONUDA POSLOVA: Jednostavni i laki poslovi, a plata prosečna 70.000 dinara! (LISTA POSLOVA)

Svi koji žele da rade ovog leta u Srbiji neće imati problem da zarade, tvrde u omladinskim zadrugama.

Ove sezone biće posla za sve koji žele da zarade tokom leta. Kažu da je ova sezona startovala bolje nego bar pet prethodnih. Traže se kandidati za deljenje letaka, rad u polju i na građevini, ali i za pranje vozova, pišu Večernje novosti.

Poslodavci tragaju i za zamenom za administrativne radnike, koji odlaze na zasluženi odmor. Angažman se može naći i u kafićima i restoranima, naročito vikendom, kada je konobarima potrebno pojačanje za svadbe i mature. Dnevna zarada je od 1.200 do 1.600 dinara.

Breda Milić, iz beogradske Omladinske zadruge “Bulevar”, kaže da mesečno može da se zaradi od 25.000 do 30.000 dinara, ali da ima kandidata koji su u kol-centrima uspevali da dobiju i po 70.000 dinara. To je, kako kaže, specifična vrsta posla, jer šefovi nude fiksnu osnovicu, a varijabla zavisi od učinka.

“Trenutno imamo ponudu za više od 100 radnih mesta za ugostiteljske radnike”, navodi Milićeva.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: PRODAJA STANOVA u SRBIJI 4.500 evra za 66 kvadrata i 6.000 evra za 85 kvadrata!

“Otvara se lanac restorana i pekara kojima je potrebno 50 ljudi. Ima posla i za fizičke radnike na utovaru i istovaru, kao i u završnim radovima na građevini. Jedan od “lepših” poslova, koji je dobro plaćen, jeste rad u buticima. Oni traže ispomoć kada su akcije, da kače zujalice i da vraćaju robu koju kupci isprobavaju. Za to dobijaju 200 dinara po satu, tako da je njihova dnevnica u ravni sa teškim fizičkim poslovima na građevini”, dodaje on.

Mesečna plata koja se dobija za točenje goriva u Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Čačku i Kragujevcu je 25.000 dinara. Oni koji ne vole da rade na suncu, mogu izabrati posao promotera za pultovima u nekom od tržnih centara, u kojima klime odlično rade, jer je u toku potraga za 50 kandidata.

bank-note-209104_1280 (1)

“Nemamo prazan hod i nema ljudi koji čekaju posao”, kaže Milićeva.

“Ovo je najbolja sezona u poslednjih pet godina. Ne može se desiti da uđe čovek, a da nema posla. Inače, kandidati dosta biraju poslove i neće da rade sve što im se predlaže. Najbolja je ponuda za studente do 26 godina, a poslodavci najmanje traže srednjoškolce od 15 do 18 godina”, ističe on.

U Srbiji HITNO traže ljude koji hoće da rade ovaj posao: Za samo 4 sata posla plata je preko 400 e!

U Novom Sadu traže radnike za prodaju na otvorenom, rad u kafićima i u letnjim baštama, kao i za selidbe, građevinske poslove, pa i rad u okolnim selima. Dnevnica je, u zavisnosti od težine posla, od 800 do 2.000 dinara. Povrtari i voćari se, međutim, žale kako je teško naći radnu snagu, pa već godinama angažuju iste radnike, koje dovoze iz udaljenijih sela.

“Poslovi nisu teški, radi se na vađenju krompira i šargarepe, dnevnica je i do 2.000 dinara, ali iz Novog Sada niko nije došao da radi”, kaže Marko Ilić, jedan od proizvođača povrća iz Begeča I dodaje da radnike dovozi iz Gložana, Pivnica, a ima ih i iz Futoga.

Ljudi koji u Loznici i okolini žive od nadničarenja, u ove dane, najsigurnije do posla dolaze odlaskom na branje malina, gde domaćini plaćaju dnevnicu do 1.700 dinara. Toliko plaćaju i za branje višanja. Građevinski pomoćnici mogu da zarade najviše 2.000 dinara, ali tog posla je sve manje. Neprijavljeni konobari ne mogu da dobiju više od 1.500 dinara u dane kada gazde najbolje rade.

berba

Od poljskih radova u Šumadiji, trenutno je aktuelna berba višanja. Domaćini u okolini Topole kažu da imaju dovoljan broj radnika, a plaćaju između 15 i 20 dinara po ubranom kilogramu. Radnici na građevini, kako pričaju, rade od jutra do mraka, uz više pauza zbog vrućine za one koji rade na otvorenom. Tu su dnevnice između 20 i 25 evra, plus hrana i smeštaj. Dobre majstore građevince gazde plaćaju i duplo više.

JAVIO SE SRBIN KOJI ZAPOŠLJAVA U NEMAČKOJ: Plata preko 2.000 evra, sve što trebate da uradite je da ga pozovete na OVAJ BROJ! (Broj poslodavca na kraju vesti)

Sezonske poslove u Nišu nude uglavnom mnogobrojni kafići, koji imaju letnje bašte. Sva mesta konobara uglavnom su popunjena još pre početka sezone, jer su mnogi studenti ranije prijavili za rad tokom leta. Njihova dnevnica u kafićima je od 700 do 900 dinara, plus bakšiš. Za branje voća u niškoj komšijskoj opštini Merošina plaćalo se 13 dinara za kilogram.

Kao i ranijih godina, moleraj je u Požarevcu najisplativiji sezonski posao, jer je tržište veliko. Za prosečan stan od oko 50 kvadrata, ili dvostruko veću kuću, moleri zarade od 200 do 400 evra, jer uzimaju najmanje dva evra po kvadratu zida. Pošto najčešće rade u tandemu, krečenje mogu da obave za dva dana, što znači da im dnevnica bude 50 do 100 evra. Ukoliko farbaju stolariju, za jedan prozor ili vrata naplaćuju 20 evra, a za postavljanje laminata od 1 do 1,5 evra po kvadratu. Kao i ranijih godina, sezonci na području Požarevca sami tragaju za poslovima, jer oglašavanja nema ni u lokalnim medijima, ni na sajtovima agrarnih fondova.

Izvor: Večernje novosti