Author Archives: Nemanja Grbovic

SRBI ostavljaju svoje poslove i SADE OVU BILJKU: Mesečno zarade prosečno 2.200 e! Ovo je trenutno najunosniji posao u regionu!

Verujem da ste čuli za biljku ”Žen šen”? A da li znate koja su njene osobine i koliko njen uzgoj može biti unosan posao?

Žen šen tj. ”koren života” dobrog kvaliteta košta i do 2.000 evra po kilogramu!

Da prvo vidimo, koji su efekti primene ove biljke. Žen-šen je tradicionalni psihofizicki tonik i stimulans. Koristi se kao opšti tonik, sredstvo za povećanje otpornosti organizma prema raznim stresnim situacijama i bolestima. Primena žen-šena odlaže pojavu zamora i poboljšava fizicke sposobnosti. 

POČELA PRODAJA NEKRETNINA: Stanovi od 66 do 85 kvadrata za 6.000 eura, evo kako najbrže da kupite!

Iako je prirodno stanište ove biljke Azija, Kina pre svih, tamo je više slobodno u prirodi nema! Zbog svojih svojstava ljudi se bukvalno bore oko njenog sakupljanja. Oni koje se profesionalno bave uzgojem, često kupuju čopore pasa, imaju osmatračnice kao i orjužje. Pored svega toga, kradice žen šena pokušavaju da provale na tuđi posed i uzmu dragoceno korenje. Uzgajivačima problem predstavlja i teren pogodan za uzgoj, koji je više brdovitog i visinskog tipa, pa je lopovima olakšan posao.

Sa druge strane, zbog pogodnog terena i u SAD je uzgoj žen šena unosan i popularan posao. Postoje specijalizovane radnje za otkup ove biljke u koje dolaze ljudi sa kofama iz celog sveta. Konkurencija je ogromna, ali kako neki kažu, posla i dalje ima za sve.

Da li je moguće ovde uzgajati žen šen?

Teško je, ali nije nemoguće. Da krenemo prvo od semena, definitivno ga morate poručiti iz inostranstva. Cena semenu nije skupa i to ne predstavlja problem, ali morate znati proceniti kvalitet istog. Druga stvar je naći pogodno zemljište. Najbolji znak da bi žen šen mogao uspeti je pronalazak velike količine paprati na nekoj površini. Dalje, vrlo je bitno da biljka bude u hladu, pa pored paprati bilo bi potrebno i da je pokriva debeli hlad od recimo bukve ili topole. Naravno vrlo je bitno da uzgoj ove biljke bude vaša velika tajna, jer zbog cene koju vidite predmet je krađa, takođe nađite najbolji način da vašu biljku zaštitite od glodara.

MA KAKVA MALINA, KAKVI BAKRAČI: Za posadjenu kocku OVOG VOĆA u vašoj bašti dobićete

Najbolje je zasaditi ga u jesen, a krajem proleća moćićete videti koje semenje vam je uspelo a koje nije. Neko će se osušiti, neko će pojesti glodari a neko će razviti cvetove sličnim jagodinim. Posle tog uspeha, jedino što vam je potrebno je strpljenje. Posle 8-10 godina, vaš žen šen će biti spreman za vađenje. A do tada ko zna koja će cena biti po kilogramu, jer je ona u konstantnom porastu!

Izvor: Srbijadanas

OVAJ posao će Srbi već sutra početi da rade: Sediš na stolici i zarađuješ od 60.000 do 170.000 dinara MESEČNO!

Za dvadesetak godina, zarada ovog čoveka bila je više od verovali ili ne nekoliko stotina miliona dinara!

Većina ljudi planira svoj život u poznim godinama, to jest cvetu starosti. Jedan deo ljudi skriva određenu sumu u slamarici, neki su revnosno uplaćivali u određeni penzioni fond, treći se i dalje nadaju velikoj finansijskoj injekciji.

Šta god da je vaše rešenje, rešenje koje je imao ovaj čovek za ovu vrstu problema nateraće vas na razmišljanje.

POČELA PRODAJA NEKRETNINA: Stanovi od 66 do 85 kvadrata za 6.000 eura, evo kako najbrže da kupite!

U blizini Zoo parka u Bristolu (Engleska) postoji parking za oko 150 automobila i 8 autobusa. Tokom 25 godina svog radnog veka, parking je naplaćivao vrlo ljubazan čuvar parkinga. Cena parkinga iznosila je £2.50 za automobile (oko 4$) i £7.50 za autobuse (oko 12$). PREBACITE OVO SAMO U DINARE, računica je opet neverovatna!

Jednog dana, nakon 25 godina redovnog dolaska na posao, čuvar se jednostavno nije pojavio. Logično, Uprava ZOO vrta je pozovala Gradsku Upravu i zatražila drugog čuvara parkinga. Međutim, Gradska Uprava je odgovorila da je to parking koji nije u njihovoj, već iskljucivo u nadleznosti samog ZOO vrta. I dok su oni pregledali spiskove i pokušvali da shvate za koga je čuvar radio, čovek o kojem se vodila rasprava, verovatno je sedeo u svojoj vili negde u Španiji, na Karibima (ili nekoj slicnoj destinaciji).

ZLATIBORAC TRAŽI RADNIKE: Ubih se da nađem radnike, a dajem 70.000, hranu i smeštaj!

Izvor: Srbijadanas

POČELA PRODAJA NEKRETNINA: Stanovi od 66 do 85 kvadrata za 6.000 eura, evo kako najbrže da kupite!

Kreditna aktivnost u Srbiji već poduže tavori. Dok građani kako-tako i podižu kredite, privreda kao da je odustala

Tako podaci Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije govore da je kod pravnih lica broj uzetih kredita povećan 0,6 odsto. Još je gore u preduzetničkim vodama, gde je suma uzetih kredita povećana gotovo simoblično – oko 0,4 odsto. Istina, uzete kredite i mali i veliki nešto redovnije vraćaju: kod preduzeća je docnja 14,3 odsto, a to je pet procenta manje nego na samom početku godine, a kod preduzetnika je 16,1 odsto – i oni su se popravili 0,2 procenata.

Kada se zajmovi ne vraćaju, sledi prinudna naplata. Podižu se hipoteke, angažuju sudski izvršitelji. Uglavnom sve ono što se nudi zvarši na sajtu “Doboš“. A ponuda je tu dobra da se mogu opremiti i mali i veliki biznisi. Osim predmeta svojih dužnika koje nude banke, tu su i predmeti, odnosno oprema, koja je zbog stečaja stigla do prinudne napate. Nije lako prodati ni poslovni prostor ni opremu. Zato, umesto ponuđene cene, pored sve više ponuda stoji “cena po dogovoru” ili “pogodba”.

ZLATIBORAC TRAŽI RADNIKE: Ubih se da nađem radnike, a dajem 70.000, hranu i smeštaj!

Na sveru Bačke u Kanjiži prodaje se stari mlin-pekara sve to plus parcela po ceni od 189.618 evra. Sve se nalazi na Subotičkom putu, a prodavac je poverilac Holding kapital iz Beograda.

Da posao s pekarom i nije baš nešto profitabilan govori podatak da se u Feketiću prodaje pekarska peć za 250.000 dinara.

Akcije smo navikli da vidimo u prodavnicama svekolike robe. Sve češće ih ima i na “Dobošu”. Od onoga što se može izdvojiti po principu skoro pa džabe tu je stan od 66 kvadrata u Srpskom Itebeju koji se nudi po 4.500 evra. Veća je cena, ali veći i stan u Srpskoj Crnji: u prizemlju je, a za 85 kvadrata treba dati 6.000 evra. Ko za sebe misli da ima šansu da tamo počne poslovnu aktivnost, eto prilike da se prvo skući.

U Kovinu se na prodaju nude kolska vaga, silos, temelj za sušaru, i to sve za 243.887 evra. Biznis, eto, nije odmakao dalje od temelja, a novom kupcu može se samo poželeti više sreće. Prodavac je Erste banka.

SVANULO U SRBIJI: Kuća gotova za dan, kvadrat 190 evra!

U Vršcu se na prodaju našala štamparija i kompetna oprema za proizvodnju ambalaže za lekove. Unikredit lizing to nudi na prodaju, a može i opet na lizing.

U Pećincima nije išao posao vezan za gumeni kondenzator. Sada se on nudi po 2.680 evra.

Šta će biti s opremom i hoće li realno novi vladsnici imati više sreće, posebno kada znamo da je država ovu 2016, proglasila za Godinu preduzetništva? O drugoj šansi profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Blagoje Paunović kaže:

“O tome zašto mala i srednja preduzeća kod nas ne uspevaju mogla bi se napisati studija”, kaže on on. – Evo, da nabrojim samo nekoliko razloga: to su visoki porezi, nedostupni izvori finansiranja, koji su često pod nepovljnim uslovima, nedostatak preduzetničke kulture… Što se tiče stečaja, on bi trebalo da bude druga šansa za preduzetnike. U Americi je to tako i obično znači novi početak. Kod nas je to najčešće uvod u likvidaciju. Nije to tako teško objasniti. Preduzeća koja se kod nas nađu u toj poziciji često su u tako lošem stanju da je posle neuspelog stečaja likvidacija najčešeće rešenje koje se samo nameće.

Izvor: Bktvnews

IMATE LI OVAKVU NOVČANICU OD 50 EURA: Ako se ovo nalazi na njoj vi ste STVARNO BOGAT ČOVEK!

Novčanica od 50 evra, veorvali ili ne, nekada ne vredi samo toliko.

Naime, neke novčanice mogu dostići i do 10 puta veću cenu na Internetu, a razlog za to je serijski broj u njihovom gornjem desnom uglu.

50e

ODMAH SE ZAPOSLITE u SMEDEREVU: Preko 300 radnih mesta HITNO!

Kolekcionari širom sveta neumorno licitiraju i spremni su da za jednu retku novčanicu plate mnogostruko više.

Pa sledeći put kada vam ruku dopadne jedna, pažljivo je pogledajte. Možda baš vi postanete bogataš.

50ee

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: PRODAJA STANOVA u SRBIJI 4.500 evra za 66 kvadrata i 6.000 evra za 85 kvadrata!

Izvor: Kurir, ebay

ZLATIBORAC TRAŽI RADNIKE: Ubih se da nađem radnike, a dajem 70.000, hranu i smeštaj!

“Kuknjava na besposlicu, a ja se ubih da nađem radnike”.

Radovan Rašković razglasio je od Užica do Prijepolja – ima li ikog ko bi radio u njegovoj katrani na Zlatiboru. Plata preko 70 hiljada dinara mesečno.

– Kuknjava na besposlicu, a ja se ubih da nađem radnike. Svi bi da zadnjice uvale u komotne fotelje, malo ko da poturi grbaču – žali se jedini katrandžija u Srbiji.

Jednog radnika ima, a još trojica su mu potrebna. Plaća tri hiljade dnevnicu, troškove prevoza, daje dva obroka, plus marendu. Ne radi se nedeljom, nikad na crveno slovo, ali nikog da čupa borove panjeve.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: PRODAJA STANOVA u SRBIJI 4.500 evra za 66 kvadrata i 6.000 evra za 85 kvadrata!

Katkad navrate neki željni posla, ali kod Radovana ne opstaju kilavi Radovani.

– Jedan je radio dva-tri dana i više se nije vratio. Drugi je izdržao do doručka. Zagrizao režanj salame i parče paradajza, pružio ruku i otišao. Još sam morao da ga vozim do autobuske stanice da bi mogao da se vrati u Priboj. Za taj posao majka mora da rodi ‘ajduka’ – veli katrandžija.

Krvav posao, ali dobra zarada

Sve “crno zlato” od zlatiborskih borova Rašković proda u Švedskoj. Ove godine je izvezao 16 tona, tvrdi, da je imao još trojicu uz sebe, otpremio bi 20 tona.

– Krvav je ovo posao, ali se i dobro zaradi. Isplati mi se da svaki dan putujem iz Nove Varoši – priča Blagoje Grbić, jedini Raškovićev radnik.

SRBI na JUGU počeli da zarađuju gomilu novca: Najveća plantaža ove biljke se nalazi u Srbiji, a njen kilogram košta FIKSNO 180.000 dinara!

Katran se pravi destilacijom borovih panjeva. Priča Radovan da od njegove, pa do Moldavije, više nema nijedna katrana. Hrani troje dece, suprugu, zanemoćalog oca…

– Onomad mi je Šveđanin sa kojim trgujem priznao: “Mi smo bogata zemlja, nama trebaju takvi kao vi, siromašni, za prljave i teške poslove – sleže ramenima Radovan Rašković.

Jeste da ga je Šveđanin ujeo za srce, ali taj nadmenik nikad neće saznati za smicalicu koju mu je Radovan smestio još poodavno.

Posao pokrenuo zahvaljujući razgovoru koji je čuo u kafani

Kafana u Mačkatu, 2010. godina… Radovan sa čašicom u ruci i mišlju u glavi – kako prehraniti čeljad. Za susednim stolom sedeli su stranci u društvu nekih naših. Bacio Rašković uvo pa osluškivao.

– Šveđani su pričali da im treba katran, da je najbolji sa Balkana, ali da nemaju gde da ga kupe. Kao iz topa skočih i kazah: “Ja ću vam proizvoditi katran”. Tad ni motornu testeru nisam imao, a kamoli katranu – seća se.

BEOGRAĐANI SE DOSETILI KAKO DA ZARADE 100 EVRA ZA DAN: Ovo je sve popularniji način da se uzmu pare!

Ruka ruci… Kud će, šta će… Setio se da u rodnoj Mokroj Gori ima devet katrana, koje, doduše, danas ne rade. Proradio mu kliker.

– Sve ovo što vidite, sve šume i katrane, sve je ovo moje – hvalio se Šveđanima tuđim imetkom. Skandinavci su naseli. Dali mu još i kaparu. Brže-bolje otišao je na Zlatibor, našao plac usred šume, nabavio mašine, jer su kupci insistirali na rokovima.

– Sve što sam imao uložio sam u katranu. Bilo je dana kad sam jeo jednom dnevno, ali se odricanje isplatilo – prepričava Radovan.

Izvor: Blic/Srbijadanas

MA KAKVA MALINA, KAKVI BAKRAČI: Za posadjenu kocku OVOG VOĆA u vašoj bašti dobićete

Uzgoj ovog voća predstavlja najunosniji biznis.

Kilogram košta 1000 dinara verovali ili ne domaće naravno!

Aronija je najveći antioksidans među voćem, podnosi temperature i do minus 47. Zovu je još i sibirska borovnica.

Slavonsko sunce godi aroniji. Grmovi su se savili od težine. Sve je spremno za početak berbe.

“Zrela je. Očekuje se prinos od 2-3 kilograma po žbunu. Mislim da je to idealno. Rod odličan’, rekao je Ivica Brkić iz Slatinika Drenjskog.

SRBI NAŠLI način da zarade VELIKI NOVAC: Sađenje OVE BILJKE već posle prve berbe vraća uloženo, a otkup je zagarantovan!

Na najvećoj slavonskoj plantaži aronije u Slatiniku Drenjskom ne kriju zadovoljstvo. ”Proizvodnja je isplativa. Ako vam je hektar pšenice od 4 do 8 hiljada kuna, a hektar aronije je negde 100 hiljada kuna”, kaže Darko Balaš, šef prodaje.

Možemo nizati poređenja i s drugim kulturama koje uspevaju u Slavoniji. Kilogram šljiva iznosi 3 kune. Kilogram aronije 60 kuna to vam ispadne 1000 dinara okruglo u Srbiji!

“U sedmoj godini, kada rodi najviše, dođete do cifre od 12 tona po hektaru”, dodaje Balaš.

Jedan će deo u prodaju, a drugi u preradu.

“S obzirom da je takav proizvod kojeg ne možete dugoročno čuvati, onda morate od njega napraviti nove proizvode. Mi pravimo sokove, čajeve, prah, kapsule, džemove”, Zlatko Alegić, vlasnik plantaže aronije.

12 EVRA ZA KILOGRAM: Od Srbije preko celog REGIONA svi sade ovu biljku, bez truda ljudi uzimaju MESEČNO 600 e!

Novi proizvodi. Dodata vrednost. Slavonska je aronija i slađa od konkurencije sa severa.

“Na slavonskom suncu možete postići jako mnogo briksa, tako da je puno bolja recimo od poljske aronije”, rekao je Zlatko Alegić, vlasnik plantaže.

Poljska je među vodećim svjetskim uzgajivačima aronije. U Hrvatskoj se, uprkos isplativosti, plantaže aronije još uvek mogu izbrojati prstima jedne ruke.

Izvor: B92

VELIKA SRPSKA PONUDA POSLOVA: Jednostavni i laki poslovi, a plata prosečna 70.000 dinara! (LISTA POSLOVA)

Svi koji žele da rade ovog leta u Srbiji neće imati problem da zarade, tvrde u omladinskim zadrugama.

Ove sezone biće posla za sve koji žele da zarade tokom leta. Kažu da je ova sezona startovala bolje nego bar pet prethodnih. Traže se kandidati za deljenje letaka, rad u polju i na građevini, ali i za pranje vozova, pišu Večernje novosti.

Poslodavci tragaju i za zamenom za administrativne radnike, koji odlaze na zasluženi odmor. Angažman se može naći i u kafićima i restoranima, naročito vikendom, kada je konobarima potrebno pojačanje za svadbe i mature. Dnevna zarada je od 1.200 do 1.600 dinara.

Breda Milić, iz beogradske Omladinske zadruge “Bulevar”, kaže da mesečno može da se zaradi od 25.000 do 30.000 dinara, ali da ima kandidata koji su u kol-centrima uspevali da dobiju i po 70.000 dinara. To je, kako kaže, specifična vrsta posla, jer šefovi nude fiksnu osnovicu, a varijabla zavisi od učinka.

“Trenutno imamo ponudu za više od 100 radnih mesta za ugostiteljske radnike”, navodi Milićeva.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: PRODAJA STANOVA u SRBIJI 4.500 evra za 66 kvadrata i 6.000 evra za 85 kvadrata!

“Otvara se lanac restorana i pekara kojima je potrebno 50 ljudi. Ima posla i za fizičke radnike na utovaru i istovaru, kao i u završnim radovima na građevini. Jedan od “lepših” poslova, koji je dobro plaćen, jeste rad u buticima. Oni traže ispomoć kada su akcije, da kače zujalice i da vraćaju robu koju kupci isprobavaju. Za to dobijaju 200 dinara po satu, tako da je njihova dnevnica u ravni sa teškim fizičkim poslovima na građevini”, dodaje on.

Mesečna plata koja se dobija za točenje goriva u Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Čačku i Kragujevcu je 25.000 dinara. Oni koji ne vole da rade na suncu, mogu izabrati posao promotera za pultovima u nekom od tržnih centara, u kojima klime odlično rade, jer je u toku potraga za 50 kandidata.

bank-note-209104_1280 (1)

“Nemamo prazan hod i nema ljudi koji čekaju posao”, kaže Milićeva.

“Ovo je najbolja sezona u poslednjih pet godina. Ne može se desiti da uđe čovek, a da nema posla. Inače, kandidati dosta biraju poslove i neće da rade sve što im se predlaže. Najbolja je ponuda za studente do 26 godina, a poslodavci najmanje traže srednjoškolce od 15 do 18 godina”, ističe on.

U Srbiji HITNO traže ljude koji hoće da rade ovaj posao: Za samo 4 sata posla plata je preko 400 e!

U Novom Sadu traže radnike za prodaju na otvorenom, rad u kafićima i u letnjim baštama, kao i za selidbe, građevinske poslove, pa i rad u okolnim selima. Dnevnica je, u zavisnosti od težine posla, od 800 do 2.000 dinara. Povrtari i voćari se, međutim, žale kako je teško naći radnu snagu, pa već godinama angažuju iste radnike, koje dovoze iz udaljenijih sela.

“Poslovi nisu teški, radi se na vađenju krompira i šargarepe, dnevnica je i do 2.000 dinara, ali iz Novog Sada niko nije došao da radi”, kaže Marko Ilić, jedan od proizvođača povrća iz Begeča I dodaje da radnike dovozi iz Gložana, Pivnica, a ima ih i iz Futoga.

Ljudi koji u Loznici i okolini žive od nadničarenja, u ove dane, najsigurnije do posla dolaze odlaskom na branje malina, gde domaćini plaćaju dnevnicu do 1.700 dinara. Toliko plaćaju i za branje višanja. Građevinski pomoćnici mogu da zarade najviše 2.000 dinara, ali tog posla je sve manje. Neprijavljeni konobari ne mogu da dobiju više od 1.500 dinara u dane kada gazde najbolje rade.

berba

Od poljskih radova u Šumadiji, trenutno je aktuelna berba višanja. Domaćini u okolini Topole kažu da imaju dovoljan broj radnika, a plaćaju između 15 i 20 dinara po ubranom kilogramu. Radnici na građevini, kako pričaju, rade od jutra do mraka, uz više pauza zbog vrućine za one koji rade na otvorenom. Tu su dnevnice između 20 i 25 evra, plus hrana i smeštaj. Dobre majstore građevince gazde plaćaju i duplo više.

JAVIO SE SRBIN KOJI ZAPOŠLJAVA U NEMAČKOJ: Plata preko 2.000 evra, sve što trebate da uradite je da ga pozovete na OVAJ BROJ! (Broj poslodavca na kraju vesti)

Sezonske poslove u Nišu nude uglavnom mnogobrojni kafići, koji imaju letnje bašte. Sva mesta konobara uglavnom su popunjena još pre početka sezone, jer su mnogi studenti ranije prijavili za rad tokom leta. Njihova dnevnica u kafićima je od 700 do 900 dinara, plus bakšiš. Za branje voća u niškoj komšijskoj opštini Merošina plaćalo se 13 dinara za kilogram.

Kao i ranijih godina, moleraj je u Požarevcu najisplativiji sezonski posao, jer je tržište veliko. Za prosečan stan od oko 50 kvadrata, ili dvostruko veću kuću, moleri zarade od 200 do 400 evra, jer uzimaju najmanje dva evra po kvadratu zida. Pošto najčešće rade u tandemu, krečenje mogu da obave za dva dana, što znači da im dnevnica bude 50 do 100 evra. Ukoliko farbaju stolariju, za jedan prozor ili vrata naplaćuju 20 evra, a za postavljanje laminata od 1 do 1,5 evra po kvadratu. Kao i ranijih godina, sezonci na području Požarevca sami tragaju za poslovima, jer oglašavanja nema ni u lokalnim medijima, ni na sajtovima agrarnih fondova.

Izvor: Večernje novosti

SRBI na JUGU počeli da zarađuju gomilu novca: Najveća plantaža ove biljke se nalazi u Srbiji, a njen kilogram košta FIKSNO 180.000 dinara!

Iako se lavanda pretežno gaji na mediteranu, postoji mesto u Srbiji gde osmu godinu zaredom ovo lekovito bilje daje odlične prinose i kvalitet etarskog ulja.

Najveća plantaža lavande na Balkanu se nalazi upravo na Staroj Planini. Osim lavande, ovde se plantažira i smilje, od koga jedan kilogram ulja košta i do 1.500 evra.

ODMAH SE ZAPOSLITE u SMEDEREVU: Preko 300 radnih mesta HITNO!

Snimci nisu zabeleženi ni u Francuskoj ni Italiji, gde se lavanda gaji na velikim plantažama. Ovi uređeni hektari koje krase mirisni cvetovi lavande i smilja, bili su otpisani i ljudi su napuštali ovo mesto. Ali ipak ima onih koji umeju da prepoznaju potencijale, koji imaju viziju i hrabrosti. Celo ovo brdo je sada ovako zahvaljujući veri, istrajnosti,radu i velikom uloženom novcu Ljiljane Petrović.

“Mnogo toga nisam znala, dobro jako puno sam putovala, ne znam ni ja koliko puta sam otišla do Francuske i bilo gde ali praksa je sasvim nešto drugo. Znači ono što vidite nema veze sa onim što vas čeka”, kaže Ljiljana.

Počeci su bili teški ali kad prisustvujete ovakvom trenutku, koji se ne može u našoj zemlji zabeležiti, a retka je slika i u Evropi, ipak vam prođe kroz glavu- vredelo je. Mašine su u pripravnosti I berba lavande može da počne. Najpre se kosi, potom zemljište obrađuje i na kraju se cvet istovara u prikolice. Sve to na kraju završi ovde, u kazanima za destilaciju. Nekada se to bralo ručno, sada ove mašine zamene na desetine radnika. Ljilji nije cilj da širi površine, već broj kooperanata.

SVANULO U SRBIJI: Kuća gotova za dan, kvadrat 190 evra!

“Lako je reći omladini aha možete da posadite, to je profitabilno to je super..to jeste tako ali šta dalje. Šta uraditi sa tom robom. NIje jednostavno praviti destileriju, sušaru. To sve košta, jako puno”, kaže ona.

Ulaganja se prema Ljiljinim rečima isplate u trećoj godini od momenta sadnje. Imajući na umu da je ovo ulje organskog kvaliteta, cena za jedan kilogram ulja od smilja je od 1350 do 1500 evra, dok se za lavandu plaća od 70 do 90 evra. Kako tržište u ovom trenutku ne postoji u našoj zemlji, sve količine etarskog ulja, dobijenog sa ove plantaže završe na tržištu Belgije.

Izvor: B92.net

SVANULO U SRBIJI: Kuća gotova za dan, kvadrat 190 evra!

Nova tehnologija je stigla napokon u Srbiju: proces izgradnje je stostruko brži, a benefiti su mnogo veći nego kod klasične gradnje.

Da izgradi kuću za jedan dan, ne zaliva ploču i plaća majstore koji će raditi mesecima – san je svakog domaćina.

Ovaj san je lako ostvariv, jer je takva tehnologija već izmišljena i godinama se primenjuje u Kanadi, SAD i Rusiji, a odnedavno i kod nas. Radi se o građevinskim panelima koji već imaju ugrađenu izolaciju, dimenzije se prave po porudžbini i sklapaju za jedan dan!

KVADRAT OKO 190 EVRA!

Najpopularnije kuće od sip panela u Srbiji su od 60 kvadrata. One su najtraženije zbog ekonomske situacije, a velika prednost je što mogu lako da se dograde i prošire.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: PRODAJA STANOVA u SRBIJI 4.500 evra za 66 kvadrata i 6.000 evra za 85 kvadrata!

– Okvirna cena je od 190 evra po kvadratu, a kupac dobije kuću u sivoj fazi – kaže inženjer Igor Carević iz kompanije SIP Technology koja je prošle godine učestvovala u akciji “Gradimo srcem” i tom prilikom jednoj porodici poklonila kuću– To znači da za 10.000 evra može da se dobije kuća od 50 kvadrata. Materijal je jeftin, jer je u nosiocu konstrukcije stiropor, pa se ne radi dodatna izolacija. Sip panel je vrsta gotovih građevinskih ploča za montažnu gradnju.

Ploče se sastoje od izolacionog materijala u sendviču između dve snažne obloge, a u gradnji se međusobno povezuju drvenim gredama. Upravo zahvaljujući tome što već imaju izolaciju, skraćuje se vreme izgradnje.

Ova tehnologija je osmišljena tridesetih godina 20. veka, ali je zaživela tek kada je pronađen način da se naprave paneli, pa su ovakve kuće počele da se grade početkom novog milenijuma. Ovi paneli su se odlično pokazali na ekstremno hladnim temperaturama, jer kada postignu izvesnu temperaturu – ne moraju da se dogrevaju.

– Dovoljno je malo energije da se ugreju, a pošto zidovi nisu betonski, ne propuštaju toplotu – objašnjava Carević – Odlično reaguju i na ekstremnim vrućinama, pošto se prostorije lako ohlade.

NEMCI NUDE: Posao za balkance, potrebna osnovna škola, zarada MINIMUM 1.700 e! Možete da radite već sledeće nedelje!

Kuće se brzo grade, jer se zidovi seku po zadatim merama još u fabrici, a na licu mesta se sklapaju drvenim gredama ili čeličnim konstrukcijama. Paneli mogu da budu debeli od 124 do 224 milimetara. Debljina panela od 15 santimetara zamenjuje zid od cigle debeo 150 santimetara.

Najveća prednost je što nema betonskih i zemljanih radova, kao ni sporih prljavih poslova, pa se kuća završi bukvalno za jedan dan. Kada se u fabrici naprave panel-ploče na terenu nije potrebna dorada. Paneli su ekološki čisti pa se često koriste u izgradnji medicinskih objekata. Mogu lako i da se dograđuju. Prve takve kuće u Srbiji izgrađene su u Bačkoj.

Izvor: BKTVNews

12 EVRA ZA KILOGRAM: Od Srbije preko celog REGIONA svi sade ovu biljku, bez truda ljudi uzimaju MESEČNO 600 e!

Dejan Krstojević iz Lisine je pre sedam godina posadio lincuru na desetak ari, za probu. Tada o lincuri ništa nije znao, pa je potražio pomoć na Institutu Josif Pančić. Za sada je zadovoljan, ali tek kada na jesen bude vadio koren znaće da li je gajenje lincure isplativo i na duže staze.
Lincura najčešće raste grupno na pustim mestima, među grmljem, na planinskim pašnjacima i livadama. Prepoznaje se po zlatnožutim cvetovima. Cveta od jula do avgusta, ali tek pet godina posle sađenja.

– Za prvi put mislim da je dobro, ako bude imalo isplativosti sadićemo na većoj površini – kaže on i dodaje da je prva godina problematična zbog korova, kasnije je lakše.

Koren može da dostigne kilažu u proseku oko jednog kilograma po biljci. Osušeni je aromatičan, dok sveži ima neprijatan miris. Koren se raseče po sredini i suši na mestu koje ima dobru ventilaciju. Posle sušenja treba da ima žutu ili crvenosmeđu boju.

Cena osušenog korena kreće se od 10 do 12 evra po kilogramu, dok je za svež koren nešto niža, iako i za njim postoji potražnja, doduše manja nego za osušenim. Ulaganja potrebna za gajenje lincure nisu velika – samo priprema zemlje i ručni rad. Zaštita joj nije potrebna jer je je u prirodi ništa ne napada.

– Lincura se ne štiti, jer praktično nema neprijatelja u prirodi – toliko je gorka da je ništa ne napada – priča Dejan.

Nekontrolisano branje lincure posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita biljka – protiv holesterola, za jačanje organizma, podstiče rad žlezda i lučenje želudačnog soka.

Izvor> Srbijadanas